Branič

Сгоана 412

.БРАНИЧ'

Врој 8

Београдски Апелациони суд одобрио је ову пресуду. Касациони суд примедбама свога Ш оделења од 13-У-932 г. Бр. 3400 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Право удовичког уживања регулисано је прописима §§ 413 и 414 грађ. зак. по којима се заоставшој удови признаје да после смрти свога мужа остане на уживању мужевљевих добара на начин и са лицима, предвиђеним овим законским прописима, као и онима предвиђеним у § 415 грађ. зак. Према томе, погрешио је Првостепни суд а потом и Апелациони суд, одобравајући првостепену пресуду, што је тужиљу одбио од тужбеног тражења, кад се. из пресуде Великог Духовног суда Бр. 105 види, што и тужена страна не спори, да су тужена и муж јој Петар све до смрти Пегрове били у законом браку, те је тиме по §§ 412, 413 и 414 грађ. зак. тужена стекла законско право удовичког уживања заоставштине мужевљеве са лицима, у истим прогшсима означеним а тога је права није могао ни муж својим тестаментом лишити. Ово њено право удовичког уживања остало је у снази без обзира на то, да ли се тужена својом кривицом није вратила мужу Петру на продужење брачног живота према поменутој пресуди Великог Духовног суда, јер ако тужена није хтела да се врати у мужевљев дом на продужење заједничког брачног живота, она је по истој пресуди губила само право на одвојено издржавање од мужа после свршене брачне парнице а никако тиме није изгубила и право удовичког уживања заоставштине Петрове после његове смрти, јер по § 100 грађ. зак. и чл. 94 Закона о црквеним властима, духовни судови нису ни надлежни да суде о удовичком уживању. „Погрешно налази Првостепени а по том и Апелацони суд, да је испитаним сведоцима доказано, да је тужена била вероломно напустила мужа пок. Петра, јер се из речене пресуде Великог Духовног суда не види, да је њен муж Петар водио бракоразводну парницу противу тужене због њеног вероломства, нити нак да је исто било доказано, у ком би случају несумњиво брак био и разведен, пошто је то по тач. 1 § 95 грађ. зак. услов за развод брака, те ни испитани сведоци противно пресуди Великог Духовног суда не могу послужити као доказ о противној околности". Београдски Апелациони суд нијеу својио ове примедбе, већ је у писму своме од 10 јуна 1930 год. Бр. 5298 дао следеће противразлоге: „У § 417 грађ. зак. побројани су случајеви, у којима жена губи право удовичког уживања из имања свога мужа а то су: 1, ако су судом растављени и 2, ако је жена мужа вероломно напустила. Истина да пок. Петар и Радојка нису судом растављени али се из признања Радојкином види, да је она свога мужа шест месеци по венчању напустила, дуги