Branič

Страна 498

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

осуђена на плаћање. Решењем којњм је награда адвокату одмерена, адвокату је дата само могућност да се о б е з б е д и, а он је дужан, да ту обезбеду доцније и тужбом оправда. О томе се јасно изражава VII. одељак §. 29. закона о адвокатима који каже: „Ако је поведен поступак за одмерење тужба ће се моћи подићи тек онда, кад.се потпуно доврши поступак за одмерење." Закључак г. Вучковића, да заједничка црта свих досадашњих одлука указује на склоност судова, да молбе за одмерење награде сматрају као редовне тужбе, дајући им и ону форму и сам поступак везан по грађанском судском поступку за редовне тужбе, погрешан је. Овај је закључак г. Вучковић извео само из погрешних одлука београдских судова, које се не заснивају на закону, а то што раде судови у Београду, судови у земљи не чине, јер знају да је законодавац прописао да молба за одмерење и тужба за наплату, као што горе изнесмо, није једно и исто, и да је законодавац за одмерење прописао један поступак а за тужбу други. У пом. чланку г. Вучковић резонује, да адвокатски ред нема користи од прописа §. 29. закона о адвокатима. Има г,> те још како! А то што наши судови у Београду споро решавају одмерење награде, не значи, да то споро раде и други судови у Краљевини. Најбржи лоступак који код нас у Краљевинн код судова постоји јесте неспорни поступак, а како је одмерење награде хитна ствар, то је и законодавац предвидео, да се на исто изузетно има да примене начела поступка за неспорне ствари. Ово је учињено зато, што је адвокату потребно обезбеђење за награду за труд, који је око посла свога клијента уложио. То обезбеђење може адвокат тражити, ако није уговорио награду, само на основу извршног решења о одмерењу награде, јер постоји бојазан да док се спор о награди не сврши, да клијенат адвоката постане инсолвентан. Законодавац знајући да спор око награде може дуже да траје и дао је адвокату право да може пре спора, да тражи од суда одмерење своје награде ради обезбеде, те је зато и прописао бржи поступак за одмерење. По овом поступку ако странка признаје адвокату све учињене послове које је он побројао у своме рачуну, онда је суд дужан да приступи послу и адвокату одмери висину награде; ако то странка делимично призна а делимично не, тада ће суд приступити одмерењу у онолико у колико адвокат буде свој рачун несумњивим доказима поткрепио; ако странка у опште не призна поднети рачун, а адвокат не поднесе несумњиве доказе о свршеним пословима за странку, онда се има сматрати, да адвокат није ништа за странку ни урадио и биће упућен на парницу. Других алтернатива нема. Колика је корист од овога за адвоката не треба нам овде да објашњавамо. Зашто судови у Београду не доносе брзу одлуку о одме-