Branič

СУДСКА ПРАКСА.

Тумачење тач. 6. § 465. грађ. суд. пост. Државна хипотекарна банка — филијала у Нишу, као извршна власт за потраживања од својих дужника, изложила је имање дужника Р. К. у В. јавној продаји на дан 5. јула 1926. год. и исто је купио М. К. за 530.000.— дин. Купац је на дан 5. септембра 1927. год. извештен актом бр. 3049 од 18. априла 1927. год. да је продаја извршном постала и позвала је купца да положи куповну цену, па како је он није положио одредила је другу продају на дан 24. матрта 1928. год. саонштивши је првом купцу 13. фебруара 1928. год. На другој продаји добивено је за спорно имање 201.000.— дин. Разлика, дакле, између прве и друге продајне цене износи 329.000.— дин. Ову разлику није положио први купац на више позива Државне хипотекарне банке, па је она с тога, актом својим бр. 20243 од 29. новембра 1930. год. тражила на основу својих доказа о продајама и судских решења, којима су продаје остале на снази код првостепеног суда за град Београд з а б р а н у на покретност дужника а за обезбеду 329.000.— дин. уз накнаду трошкова. Првостепени суд је решењем својим бр. 88861 од 9. децембра 1930. год. одбио Држ. хипотекарну банку од гражене забране с тога, што своју тражбину није доказала извршним судским решењима. Било је и једно одвојено мишљењ е да су утврђени сви услови из § 377. грађ. суд. пост. и да забрану треба одобрити. По жалби Држ. хип. банке бр. 96344 од 29. децембра 1930. год. на горње решење, у којој се у главном пледира да су решења, на основу којих се забрана тражи, извршна по сили закона о Држ. хип. банци. Касациони суд је примедбама свога II. одељења бр. 3177 од 6. марта 1931. год. поништио горње решење, а из разлога : „Погрешно је налажење суда, да решења врањског првостепеног суда бр. 32267/26 и бр. 5129/27 која је тужилачка страна приложила акту тражене забране за доказ свога потраживања, нису извршна и да према томе није доказано, да је обавеза дужника наступила, јер према ст. 3. чл. 57. зак. о уређењу Управе фондова, решење ко.је суд доноси по жалби на продају заложеног имања коју је извршила Држ. хип. банка, извршно је''. Првостепени суд је усвојио горње примедбе и донео решење на дан 17. марта 1931. год. под бр. 21564 којим је о д об р и о тражену забрану.