Branič

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 543

Како је забрана одобрена само као средство обезбеђења, то је дужник М. К. актом својим бр. 30956 од 24. марта 1932. год. тражио од среског суда за град Београд, да се забрана с к и н е, пошто није никако правдана редовном тужбом — § 386. грађ. суд. пост. за доказ чега поднео је уверења окружног суда за град Београд бр. 11639 од 22. марта 1932. год. и врањског окружног суда бр. 3326 од 1. априла 1932. год. Суд је овај захтев уважио и решењем својим бр. 36728 од 7. априла 1932. год. скинуо своју забрану бр. 67630/32. Али је по жалби Држ. хип. банке под бр. 50639 од 12. маја 1932. год. 3' којој се наводи да забрану не треба правдати по § 484. грађ. суд. пост. Беог. апел. суд примедбама свога II. одељења бр. 4868 од 11. јуна 1932. год. поништио ово решење, из разлога: „Погрешио је срески суд што је ожалбеним решењем скинуо забрану одобрену решењем својим бр. 67630 од 12. децембра 1931. год. налазећи да је поверилачка банка била дужна да забрану правда према § 386. гр. суд. поступка. Овакво налажење тога суда погрешно је зато, што у овом случају није имало места правдању забране, јер према т. 6. § 465. гр. с. п. накнада штете произашле услед нове продаје у смислу § 484. гр. с. п. наплаћује се од првога купца по ранијој продаји, егзекутивним путем, без судске пресуде, те је суд приликом доношења своје одлуке ово требао да има у виду" — те је срески суд за град Београд, према овим примедбама донео ново решење бр. 67477 од 18. јуна 1932. год. којим је о д б и о дужника М. К. од траженог скинућа забране. На ово решење нико се није жалио, те је постало и з в р ш н о. По овом предмету, по коме је за релативно кратко време, кад се говори о споровима пред судовима (непуну годину и по дана), донето и то: 2 решења првостепеног суда за град Београд, 2 одлуке Касационог суда, 5 решење среског суда за град Београд и 4 одлуке Беог. апелационог суда — свега 13 одлука судских, истакнуто је као основно, питање одговорности првог купца за разлику постигнуту приликом друге продаје од стране Држ. хип. банке. Ратна срећа је била променљива : забрана је одобравана и неодобравана просто с тога што ово питање није дефинитивно расправљено ни у теорији ни у пракси. Уз ово питање тесно је везано и разумевање § 484. грађан. суд. пост. у вези § 465. тач. 6. истог поступка. Државна хип. банка је у своме акту, којим је забрану тражила и својим многобројним жалбама истицала, да је довољно да утврди, да су две продаје обављене, од којих друга с тога што по првој купац није положио куповну цену, па да