Branič

Страна 550

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

да спорну суму тражи, јер по § 894. гр. зак. дуг треба да се исплати повериоцу или његовом пуиомоћиику што овде није случај, јер оптужени П. П. није био пуномоћник тужиочев, већ је пуномоћије фалсификовао и са таквим пуномоћијем новац примио од државе, па је према томе тужена држава дужна да исплати тужиоцу спорну суму по одбитку примљених 5000. динара од П. П. а у суми од 34.000. динар са 6% год. интереса од 31-УШ-1928. год. као дана кад му је ова сума требала бити исплаћена, да му накнади таксу и парничне трошкове — §§21 и 680. гр. зак. Приговор тужене државе да је благајник легитимисао П. Г1. приликом исплате суме од 39.000 дин. без вредносги је, јер је кривичном пресудом по кривици Г1. П. утврђено да је пуномоћије било фалсификовано, а и приговор да је ова ствар већ једном пресуђена неумесна је, јер П. П. који је примио ову спорну суму од државе, није био ни у каквом односу са тужиоцем као његов пуномоћник, нити тужилац може тражити од осуђеног П. П. какву накнаду кад његовом недозвољеном радњом није оштећен, већ је оштећена у овом случају држава која је исплату извршила неовлашћеном лицу и т. д." По благовременој жалби државног правозаступника Касац. Суду, — Београдски Апелациони Суд по примедбама Касац. Суда, донео је другу пресуду Бр. 11013. којом одобрава пресуду Првостепеног Суда за град Београд Бр. 6461. 'Га пресуда Беогр. Апелац. Суда гласи: „По благовр. незадовољству заступника тужилачке стране под Бр. 29077. Беогр. Апел. Суд у своме — одељењу расмотрио је сва акта овог спора, заједно са пресудом првостепеног суда за град Београд Бр. 6461. која гласи: „Да се тужилачка страна М. М. од свога тражења изложеног у реферату ове пресуде о д б и ј е, као од тражења неумесног и на закону неоснованог с тим да пла.ти и т. д. — па је пресудом својом Бр. 5736. — преиначио пресуду првостеп. Суда и осудио државу да плати тужиоцу 34.000. дин. дуга од закупа са 6%. год. интереса од 31-VIII 1928 год. до наплате као и на накнаду таксе и парничних трошкова. — По жалби правобраниоца под Бр. 46793. Касациони Суд је примедбама свога — одељења Бр. 13011. поништио горњу пресуду Апелационог Суда са разлога: „Јер не стоји разлог тога суда да тужилац не може тражити од осуђеног П. П. никакву накнаду, јер тужилац не само да је тражио већ је и П. II. извршном пресудом тога суда Бр. 3989. и осуђен да плати тужиоцу накнаду штете, о којој је сада спор. — Због тога је потребно да Апелациони Суд оцени питање да ли се тужилачкој страни спорно тражење може и у овом спору досудити, кад је кривичном пресудом Беогр. Апел. Суда Бр. 3989/30 — то спорно тражење једном већ досуђено тужиоцу на његов захтев у кривичном спору покренутом противу П.