Branič

Страна 5з8

Б Р А Н И Ч'

Број 12

има да сузбије фингиране преносе на штету трећих лида. Иначе, да је законодавац имао намеру, да у сваком случају пронађене ствари у рукама дужника, — и поред његовог одрицања да је она његова — огласи за слабијег у праву појављеног сопственика, без обзиранато, какве он доказе подноси, и без обзира на то, што се ти докази ничим оспорити не могу, — он би то изрично рекао, а он то није рекао, нити је — по нашем мишљењу — могао рећи. И тако, док и сам писац тврди, да сваки објекат за вожњу, свако возило: аутомобил, мот.ор-сикл, обична кола, па и возила у ваздушном саобраћају и на води само ако је регистрован на име власника, без обзира на то, у чијим се рукама исти налази, и ко њим управља, — има сматрати да је у државини сопственика на чије је име регистрован, дотле сматра, да му прописи § 466, г. с. п. у погледу на осталу покретност нису јасни у односу на појамну разлику правне и фактичне државине. По нашем мишљењу између побројаних објеката за вожњу на суву, води и у ваздуху, и осталих покретних ствари, нема и не може бити разлике, у законом смислу речи, у погледу кретности; све су то покретне ствари, и за све њих важи једно те исто правно правило, да код покретних ствари државина претпоставља својину, и као год што се возила региструју на име сопственика, па се после предаду тераоцу да вози, за рачун сопственика, или се предаду на послугу, или под закуп, и томе слично, тако се исто и остале покретне ствари уз доказ о својини, код надлежне власти региструју на тај начин, што се на исправи, или уз исправу озваничи, да су дате томе и томе лицу на чување, послугу, закуп и томе подобно. Што се тиче фингирања ових уговорених правних одношаја, они су могући у оба случаја, и код регистровања возила, а и код осталих покретности. Законодавац је дакле — по нашем мишљењу —- намерно, баш у циљу што јаснијег диференцирања појамне разлике притежања, и просте детенције, односно самог материјалног додира са стварју, поставио као правило у ставу III. § 466. г. с. п. да је потребно да се ствар нађе у притежању дужника, па да се узме у попис, а у ставу IV. истог зак. прописа, наредио је да је довољно, да се ствар нађе у држа вини појављеног сопственика, па да се не може у попис узети, односно да се има повериоц као слабији у праву на парницу упутити. Тако би на пример за појављеног сопственика довољно било, да се ствар која је за попис означена, нађе у његовој кеси, у врећи у кући, или у радњи под његовом фирмом, или у опште у местима која је он заузео и закупио, или са видљивим ознакама државине; да се поред тога он изјасни, да је та ствар његова, и да је он жели за себе задржати, — па да се он за јачег у праву огласи унаточ томе, што би повериоц, или чак и дужник тврдили, да ствар