Branič

Страна 560

,Б Р А Н И Ч'

Број 12

утицаја, у колико стоје у већој или мањој вези са фактима, које закон тражи или претпоставља за њихову умесност. Према овоме јасно је, да греше оне полицијсће бласти које без тих обзира у сбаћом случају, захтеб побериоца за меродабан сматрају, а дужнића или треће лице на парницу за сбојину упућују. 2.) Таква факта изложена су у грађанском Закону, а нарочито у одредбама о државини. Па како је § 466. и поред све непотпуности, заснован искључиво на тим одредбама и ради њихове заштите, то ће полицијски чиновник одговорити томе наређењу и за остале непредвиђене случајеве само тако, ако му се радња око извршења забране и пописа ослања на примену добро проучених и схваћених законских одредаба о државини и својини. На овај начин радећи, полицијска власт неће повредити ничије право својине, нити ће погрешити кад год у спорном случају изврши забрану или попис, а појављеног сопственика упути на парницу, или обратно, кад повериоца упути на парницу, а забрану или попис на означену покретност не врши, — ако при том не губи из вида ово главно правило: Држабина дотичне поћретне стбари претпостабља прабо сбојине у корист притежаоца, кад год он протибно не набоди, па и у протибном случају, ћад год је притежалац уједно и дужнић, па поверилац, по већ констатованој државини дужниковој, ма и накнадно, остаје при захтеву забране или пописа, дотичне покретности. А из овога излази: а) Ствари нађене у државини дужниковој, подлеже забрани или попису, кад год их поверилац не би нарочито ослободио; појављени сопственик, ма га за таквог и дужник притежалац сматрао, има се у одређеном року упутити на парницу под напоменом законских последица, ако то не учини, као што је у § 466. за такав случај предвиђено; б) ствари, које нису нађене у државини дужниковој, сматрају се као својина дотичног притежаоца, и не подлеже попису ни забрани, ако притежалац изјави да су његова својина. А у таквом случају, све и кад би дужник наводио, да су ствари његова својина, упутиће се на парницу поверилац, односно и дужник, да право својине доказује. Наравно да ће се забрана или попис извршити и на такве ствари, ако притежалац призна, да су ствари одиста дужникове". У овом распису, као и у прописима § 466 г. с. п. у односу на доказну снагу исправама код покретности, није изнесен ни један пример, нити су спецификовани случајеви било у корист појављених сопственика, било у корис повериоца, нити је то уопште могуће с обзиром на разноликост стања у којима се ови спорови појављују, већ је само