Branič

Број 12

,Б Р А Н И Ч'

Страна 561

дат правац, посреством правних правила у § 466 г. с. п. г која су — што се нашег схватања тиче — довољно јасна, кад се још при том имају у виду одлуке највиших судова у земљи: Касационог суда и Државног Савета; а по којима оно, што се по неспорним правилима (члан 1. и 2.) сматра као неспорно, то се не може ни оспоравати. Тако је Државни Савет у својој одлуци № 9886 од 15 нов. 1905. коју писац цитира, помињући одлуку одељка за забране, решио у једном конкретном случају, да жена дужникова, која се је приликом једног пописа покретности јавила као сопственица те покретности, пронађене у стану њеном и њеног мужа —■ дужника, а коју је покретност овај последњи по гласу белешке продао трећем лицу, па овај после препродаа жени дужниковој — има на суду доказивати пуноважност овог преноса, јер је исти учињен после задужења, а ствари се нашле у државини дужниковој; произилази дакле као извесно, да би овај пренос остао као сталан и пуноважан, да је извршен пре задужења. Ми смо за часопис „Полиција" за јули и август 1929. и и јануар и фебруар ове године опширније коментарисали прописе § 466. г. с. п, за које и сам писац признаје да спадају у најслабије обрађену правну област. И заиста у тим својим коментарима смо истакли, да су прилике у односу на ове спорове такве природе, да се за више оправдано има сматрати буквално тумачење прописа § 466. г. с. п. па да се је због тих прилика и трансакција које се употребљавају у циљу да се обавезе изиграју, скоро и пракса усталила, по којој се приликом пописа довољним сматрало, да се ствар нађе у рукама дужника, па да се она узабрани за наплату тражбина, без обзира на ма какве доказе, које би појављени сопственик подносио — али то ипак не значи, да се туђе ствари могу пописати кад је то доказано, нити се само због тога смеју пренабрегнути поменути прописи о државини и својини. Стога је за похвалу ова пишчева иницијатива, да се извршном поступку треба поклањати већа пажња, јер ће у пркос томе, што стари гр. суд. поступак а са њиме и § 466. ускоро има да престане да важи, пошто се замењује новим парничним поступком и законом о извршењу« и обезбеђењу, питања ове природе — спорови приликом извршења — увек актуелни остати, па било да су извршиоци полицијски, или судски органи ваистину, јер ма да су закон о извршењу и обезбеђењу и нови парнични поступак, прилично опширни, —■ ипак ће се појављивати тешкоће приликом пописа, пошто се не може поставити неко опште начело и конкретизовати . сваки случај за себе, јер они су, како то уважени писац лепо каже, сваки по на особ, свет за себе, док ће општи принципи о државини и својини остати исти.