Branič

Страза 574

„Б Р А Н И Ч'

Број 12

бр. 3205 од 5 маја 1933 год. оснажио је ово решење Апелационог суда као на закону основано, а жалбе одбацио. Овај прилично интересантан случај показује најбоље са каквим се и коликим тешкоћама боре судови у Јужној Србији при расправи разних спорова у којима се појављују тапије издаване од стране турских власти. Сем тога, овај нам случај најбоље показује да су код турских тапија меродавне границе имања, а не површина у истима означена, која је најчешће у огромној несразмери већа или мања од стварне површине дотичног имања. Миленћо Н. Дибац адвокат из Битоља За споробе између муслимана оћо сбојине по оснобу наслеђа, аћо је само прабо на наслеђе расправљено од стране надлежне бласти према § 2. тач. 4. зак. о уређешу шеријат. судоба, — надлежан је редобан грађансћи суд. Срески Шеријатски суд у Гњилану, актом својим Бр. 2750. од 8. септембра 1932 год. известио је овај суд да је Гњилански Првостепени суд решењем својим Бр. 17088. од 30. октобра 1930. год. огласио себе ненадлежним за извиђање и суђење по спору Ж. Е. Даута, противу Абдула и др. онд. због својине, нашавши да се спор око својине води по основу наслеђа, за чије је расправљање надлежан једино срески шеријатски суд по § 1. и § 2. зак. о уређењушеријатских судова. Како срески шеријатски суд налази да није надлежан по овом спору, зато што је тужба подигнута само у погледу својине на спорно имање, а право наслеђа расправљено је већ пред влашћу, као што се види из уверењаМуфтије среза Гњиланског Бр. 877/28. то је молио Касациони суд да овај сукоб о надлежности расправи. Касациони суд у Београду, на основу § 8. закона о своме устројству и § 25. зак. о уређењу шериј. судова, расмотривши разлоге и једне и друге стране, налази да је према §§ 1. и 2. зак. о уређ. шериј. судова Срески шеријатски суд надлежан само у породичним и наследним предметима муслимана, а напосе у погледу тужби, које се тичу заоставштина у колико су посреди питања права наслеђа и ваљаности одредбе учињене на случај смрти § 2. тач. 4. помен. закона. Предмети по којима је спор око својине, а по основу наслеђа, ако је само право наслеђа расправљено пред надлежним судом, спадају у надлежност редовних грађанских судова, а по одредбама зак. о пост. судском у грађанским парницама. Према томе, кад се у конкретном случају из акта спора види, да је питање о праву наслеђа између парничара расправљено, а по уверењу Муфтијства среза Гњи-