Branič

•Број 12

„БРАН И Ч"

Страна 575

ланског Бр. 877/28, онда је за извиђање и пресуђење овога спора надлежан редован грађански суд, а то је према § 27. у вези § 36. грађ. суд. пост. Првостепени Гњилански суд. Касаииони суд у Београду, 31. октобра 1932. год. Бр. 6371. Саопштио <■ Иван Петћовић, секретар Касац. суда у Београду. Један случај идеалног стицаја дела из § 195. II од. и дела из § 205. од. II ћриб. зак. Окружни суд за град Београд нашао је, да у радњи оптуженог Косте, што је означеног дана возећи аутомобилом низ улицу непрописном брзином и не дајући на време прописни знак, којим би скренуо пажњу на себе а не успоравајући брзину, пред раскрсницом улица налетео предњим десним делом својих кола на задњи бок кола, којима је управљао окр. Радован, те на тај начин нехатно изазвао судар ових аутомобила, услед кога је изгубила живот Зорка Г. а чиме је доведен у опасност и живот осталих лица, која су се налазила у колима Радовановим, —• стоји дело из § 195. од. II у вези од I крив. зак., кажњиво по истом законском пропису, те му је и казну по истом одмерио. Оптужени Коста у својој ревизији навео је, да би у представљеној радњи могло стајати дело из II одељка § 205 а не дело из II одељка § 195. крив. зак. а ово зато, што је оптуженик својом радњом довео у опасност више људи на јавном саобраћају, дакле што је његова радња била управљена поглавито и једино противу сигурности јавног саобраћаја. Касациони суд је нашао, да је овај ревизиони навод неоснован, јер је радња оптуженика управљена била не само противу сигурности јавног саобраћаја, него и противу опште сигурности људи с обзиром на средства, са којима је она извршена, као и на њене последице, те да она према томе представља повреду једне и друге врсте правних добара дакле да она чини идеални стицај дела из § 195. II од. и дела из § 205. II од. крив. зак. у вези § 61. истог законика. Како би тек оваква квалификација дела ишла на штету оптуженикову, јер би се казна с обзиром на § 61. к. з. имала одмерити по § 205. од. II крив. зак., као пропису, који предвиђа строжију казну од прописа § 195. II од. истог зак. по коме је први суд и одмерио казну, а у том правцу није било предлога од стране овлашћеног тужиоца, то је Касациони суд није ни могао узети у обзир, те је квалификација дела, онаква какву је суд узео у својој пресуди, остала непромењена. Одлука од 23-УШ-1933 г. Кре—бр. 330.