Branič

Страна 152

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

ступак за дело које чини предмет клевете. Значи друга алинеја § 311 К. 3. не може се разумети тако, да је оптужени дужан свој навод доказати правноснажном пресудом, која мора постојати у време суђења. Али свакако ако у то време не мора постојати пресуда о делу, мора постојати бар пријава за то дело, пријава, а не и предложени поступак. Ми ни за ову тезу не можемо указати на јасан текст закона, али нас на такав закључак упућује законик, смисао и изворник нашег закона. Није законодавац у питању доказивости одвојио кривична дела која се гоне по службеној дужности од оних, која се гоне по приватној тужби или предлогу, да би власт наморао на поштовање § 89 КСП, већ искључиво за то, да би част појединаца код тежих напада јаче заштитио. Навод да је извесно лице утајило своме другу златан сат (§ 18 К. 3.) моћи ће се доказивати сведоцима, али навод да је оно од тог друга сат украло (§ 316 К. 3.) или убило га (§ 167 К. 3.) моћи ће се доказивати искључиво правноснажном пресудом. Кад је у питању веће правно добро, онда и заштита мора бити јача. Кад се ради о јачем нападу, он несумњивије има бити доказан, а на ову законодавчеву вољу јасно упућују и остали прописи из исте главе. Поред овога изворни закон, по којему је знатним делом наш рађен, захтева не пресуду, већ пријаву, која мора постојати до дана суђења, како би суд донео одлуку о везивању предмета. Ако се докаже да у време суђења таква пријава постоји, а суд ипак по клевети донесе пресуду, пре него се предмет клевете расветли, онда је ван св^ке сумње закон повређен. Нема ли у то време такве пријаве, суд и поред прописа § 89 који имасасвим други смисао, није дужан са суђењем застати, пријаву подносити, или предмете везати, јер да би их везао, потребно је да постоје оба, т. ј. не само тужба за клевету, већ и пријава за дело које је предмет клевете. Настр. 518 свог дела: 51га[гесћ{ Лист каже: Када је ради отварања крив. иостуика код власти иријава иодигнута са иостуиком и иресудом ио клевети застаје се до одлуке о неотварању постуика или о окончању истога. Исто гледиште још јасније изражава Ебермајер у свом чувеном Лајпцишком коментару (стр. 629). Он за ово спајање захтева „сазнање о иредатој иријави." Из обе групе аргумената произилази, да пријава мора власти бити предата и суд о томе обавештен, како би могао са поступком по тужби застати до одлуке по пријави. Приватним лицима не стоји ништа на путу да крив. дело сходно § 90 КСП пријављују, особито онда кад су у њихова постојања, не само уверени већ се таквом пријавом и бране, односно своју крив. одговорност искључују.