Branič

Страна 170

„Б Р А Н И Ч"

Број 3

зија, поред тога што се може евентуално сматрати да је изјављена противу воље оптуженика, изјављена је и после рока за изјаву правног лека. „Да само оптуженик може одлучити о правном леку, види се и из лрописа § 288. од. II ксп. •— кад се врши објављивање у заседању, — и из § 290. ксп. — кад се врши накнадно саопштење оптуженику, — где и у једном и другом случају само оптуженик као странка, одлучује о томе, да ли је задовољан пресудом. И кад оптуженик изјави да је задовољан нресудом, али да противу пресуде изјављује само једну врсту правног лека, онда таква његова изјава везује и браниоца, изузев случајева, где бранилац и противу воље оптуженика може изјавити правни лек. „Осим тога, бранилац нема право на посебно саопштење пресуде, па према томе и на засебан рок за изјаву, већ је дужан да у својству браниоца кад је одбрана обавезна — § 59. ксп. — присуствује саопштењу пресуде. То се види и из §§ 288. и 289. ксп. где се објављивање пресуде предвиђа само у јавном заседању, а и из §§ 333. и 339. ксп. који изриком прописује да тродневни преклузивни рок за изјаву призива одн. ревизије тече од објављивања пресуде. Изузетно за оптуженика који није био присутан објављивању пресуде, тродневни рок се рачуна од дана учињеног саопштења пресуде или достављања исте у верном препису (§ 290. ксп.). У том погледу закон фаворизира само оптуженике, јер не предвиђа овакав начин саопштења за браниоца, те се стога има узети да је њихова {браниочева) дужност да присуствују објављивању пресуде, или ако нису присуствовали, да се сходним начином сами обавесте о објављеној пресуди, како би се са својим брањеником могли споразумети о употреби правног лека. Са тог разлога неумесан је и навод жалиоца, да он није присуствовао објављивању пресуде и да није знао за пресуду и за изјаву правног лека од стране оптужених, јер је као бранилац био дужан да присуствује саопштењу. Стога је одлука окружног суда, којом је одбацио ревизију браниоца, правилна, и жалба неумесна. „Не стоји ни навод жалбе, да је суд погрешно одбацио ревизију оптужених које су они изјавили на претресу. Напротив ова изјава не садржи у себи све оно што захтевају §§ 340. и 341. т. 2. ксп. нити разговетно упућује на повреде закона, па је зато правилно окружни суд и ове ревизије одбацио на основу § 342. т. 2. ксп. „Са изложеног је и Касациони суд одбацио жалбу браниоца као неосновану и по § 342. од. III ксп. одлучио, да се предмет достави Скопљанском Апелационом суду као надлежном да реши о изјављеним призивима, Иван Д. Петковић секретар Касационог суда у Београду

ЈАВНО-ПРАВНА ХРОНИКА Јачање упрабне бласти у Чехослобачкој Општој тенденцији за јачањем управне власти, која данас преовлађује чак и у старим демократским државама, све до скора одупирало се неколико држава које су истицане као пример савремених парламентарних демократија. Једна од тих држава била је све до пре кратког времена и Чехословачка. Међутим, нарочито под притиском привредних невоља, поставља се питање јачања управне власти, јер се данашњи парламенат показује неспособан да савлада технички многобројне нроблеме и да на време донесе неопходне законе. Отуда је јасно изражена тенденција да се велики део законодавне власти пренесе са законодавних на управне органе, и то у привредној области, која је данас од битног утицаја на живот савременог човека. Низу држава које су на разне начине прибегле јачању управне власти,