Branič

Број 3

„Б Р А Н И Ч"

Страна 171

пре кратког времена придружила се и Чехословачка. Додуше, она није мењ ала свој устав, али је низом закона и указ закона у многоме изменила своју уставноправну структуру, дајући знатна овлашћења управној власти. Најглавнији од ових закона су закон о изузетној власти у погледу доношења указ-закона, и уредба о уређењу помоћи услед беспослице, донесена на основу тога закона, као и закон о обустављању и укидању политичких странака. 9 јуна прошле године донесен је закон, којим ]е влади дата „изузетна власт" да доноси указ-законе. Овај закон изгласан је нарочитом брзином: у скупштини је претресан пола дана, у Сенату један сат. Овај факат је карактеристичан да би се видело од колике је важности и хитности био поменути закон. Тим законом дато је овлашћење влади да доноси указ-законе, но искључиво у економском и финансиском домену, са ограничењем законског уређења новца. И ако је ово ограничење учињено да би се искључили покушаји девалоризације чехословачке круне уредбодавним путем, ипак је чехословачка влада пре неколико недеља била принуђена да се опет позабави овим питањем. Закон о изузетној власти доношења указ-закона ограничен је до 15 новембра 1933 год., али је тога дана новим законом продужено право владе да доноси указ-законе све до 30 јуна 1934 год. Првобитно, дакле, влада је могла да доноси изузетне прописе за време парламентарног распуста и нешто преко тога, али је касније ово стање продужено и на прву половину ове године. Међутим, закон садржи одредбе о парламентарној контроли издатих указ-закона, и предвиђа један парламентарни одбор, под називом „стални одбор", који заседава и у зреме кад је парламенат распуштен. Према овом пропису, сви обнародовани указ-закони морају добити сагласност парламента, одн. сталног одбора, у року од петнаест дана по обнародовању. У случају да парламент одбије да да сагласност за неки указзакон, од тога дана овај престаје да важи. Но за одбијање сагласности по једном указ-закону, потребна је апсолутна већина у оба дома, или већина од три петине у скупштини. Приликом продужења закона о овлашћењу за издавање указ-закона, 15 новембра 1933 год,, после дуге и оштре дебате додата је и одредба којом се влада овлашћује да указима уређује детаље нримене указ-закона издатих на основу закона о „изузетној власти". На тај начин су указ-закони скоро уподобљени формалним законима. Закон о изузетној власти владе имао је у првоме реду за циљ да јој остави одрешене руке у погледу измена царинске тарифе и у погледу уређења проблема пољопривредне производње у Чехословачкој. И заиста већ сутрадан по доношењу овог закона обнародоване су измене царинске тарифе, у којој су повишени многобројни ставови у циљу заштите текстилне индустрије и пољопривредних производа. Исто тако влада је посветила велику пажњу повећању куповине моћи сељачких маса, и од 25 указ. закона, обнародованих између 9 јуна и 25 новембра, дванаест су се односили на уређење пољопривредних проблема. Један од најважнијих: указ-закона (од 29 јула 1933 год.) садржи одредбе о уређењу помоћи услед незапослености. У овом питању две велике владине странке, аграрци и социјалисти, нису могле да дођу до сагласности, те је проблему дато само једно привремено решење, у толико што је с једне стране појачана контрола владе а с друге стране смањена потпора државе незапосленим радницима. Један од најважнијих закона донетих у овој области је закон о картелима. Док је чехословачка влада чинила напоре да подигне цене пољопривредних производа, чињени су истовремено и напори да се спусти цена главних индустриских производа: угља, гвожђа, шећера, хартије итд. Да се ови напори неби сломили о отпор картелисаних предузећа, донесен је 12 јула 1933 год закон, који је у ствари био закон о нормирању цена, а који садржи низ прописа о каргелима. На основу овог закона картели су дужни да саопште надлежним властима своје статуте и тарифе, да се подвргну строгој контроли и да приме цене које им нормира комисија картела, у ствари државна власт. Као што се види, овај закон без мало остварује „управну привреду", јер даје влади могућност пресудног утицаја у области производње и размене добара. Како је овај закон предвидео да се сви кар-