Branič

Страна 216

„Б Р А Н И Ч"

Број 4

ледице. Ако је тужилац иоред одрицања у исто време и повукао тужбу, не може се на предлог туженика донети пресуда на основу одрицања (§ 332 ст. 2 и 6). Пресудом на основу одрицања главна ствар се коначно свршава по истом и не може се више поднети тужба. Захтев којега се је тужилац одрекао треба да је такве природе да се њиме може * слободно располагати. Зато не вреди одрицање од захтева да се један брак, чијом је закључењу стајала на путу нека несавладљива сметња, прогласи ништавим ( Аранђеловић II страна 174). 15) Доношеље пресуде на основу изостанка. Ако тужилац или туженик изостану од првог рочишта, по предлогу дошавше странке, донеће се о тужбеном тражењу пресуда због изостанка. Доносећи ову пресуду суд ће сматрати истинитим оне чињеничне наводе дошавше странке, који се односе на предмет правног спора, у колико ти наводи нису оповргнути доказима, који су већ пресудом или чињеницама које су код суда опште познате (§§ 492 и 334 ст. 2). Писмена што их подноси странка, која је изостала, неће се узимати у обзир (§ 493 стр. 1). Пресуду на основу изостанка доноси на првом рочишту судија, којему је поверено да одржи рочиште (§ 393 ст. 2). За састављање ове пресуде (забелешке) и отправљање видети § 384 уредбе о послов. реду. Странка се сматра да је изостала са рочишта ако се не јави суду од почетка до закључења усмене расправе. Усмена расправа почиње оглашењем ствари. Рочиште је пропуштено и онда, ако се странка јави и неће да се упупгга у расправљање, или ако се након оглашења ствари удаљи (§ 197). Тако исто рочиште ће се сматрати за пропуштено ако се странка због нарушења реда уклони са расправе (§ 262 ст. 4 и 496). Ово важи за парничне странке али не и за њихове заступнике. О последицама изостанка са првог рочишта суд мора странке упозорити приликом позивања истих за прво рочиште (§ 209 ст. 1). Да би се донела контумациона пресуда потребно је да дошавша странка стави за то свој предлог. То не значи да се пресуда мора донети у корист дошавше странке, јер ће се наводи дошавше странке сматрати истинитим с.амо у колико нису оповргнути доказима, који су већ пред судом, или чињеницама које су суду опште познате. Околност, што је једна странка изостала са рочишта, не разрешава суд дужности, да се обазре на све оно, нашта се мора пазити по службеној дужности (апсол утна надлежност суда § 40, непророгабилна ненадлежност не Досгатак страначке или парничне способности §§ 107 * 325, недостатак пуномоћија § 139, ток парнице §§ 327 и <>35), нити разрешава дужности дошавшу странку, да докаже оно што је потребно у погледу таквих околности,