Branič

Страна 220

„Б Р А Н И Ч'

Број 4

може се продужити, под условима из § 193, пошто овај рок није строги рок. Пред среским судовима нема у опште писменог одговора на тужбу (§ 536 ст. 2). Против закључка којим се налаже туженику да одго-® вори на тужбу нема места засебном правном леку.(§ 338).

СУДСКА ПРАКСА Надлежност суда у сиоровима противу Дирекције Државних Железница који потичу из уговора о иревозу робе железницом. У току своје адвокатске праксе водио сам код Београдског Трговачког Суда велики број спорова противу Дирекције Државних Железница, који проистичу из уговора о превозу робе. Пред тим судом ови су спорови били и окончавани. Тако сам у својству пуномоћника фирме Соломон С. Амавињо поднео истом суду тужбу против поменуте Дирекције под Бр. 17359/28 за накнаду штете наступеле крађом робе приликом транспорта железницом. Ма да тужена страна ни у одговору, ни на рочишту није истицала питање надлежности, Београд. Трговачки Суд се по званичној дужности упустио у расправу тога питања и решењем својим од 3. XII. 1928. г. Бр. 94914 огласио се ненадлежним за извиђање и пресуђење ове парнице. На ово решење Београд. Трг, Суда поднео сам жалбу Касационом Суду под Бр. 6958/29. Касациони Суд у III. оделењу своме одлуком својом од 7. XII. 1929. г. Бр. 15506 поништио је ожалбено решење Беогр. Трг. Суда Бр. 93914/28 са следећим примедбама: „Погрешно суд налази, да није надлежан за расправу овога спора по томе, што у овом случају правни посао закључен између тужилачке фирме и тужене Дирекције Државних Железница није трговачке природе, јер држава, како то Суд наводи, превоз и подвоз робе железницом не обавља у цнљу добити, већ у општем интересу, па према томе како железнице нису предузећа подвоза са спекулативном сврхом, то ни уговор између тужиоца и државе није трговачки посао, да би постојала надлежност овог суда у смислу § 16. зак. о устројству трговачког суда. „Овакво своје нахођење суда погрешно је стога, што је по § 16. т. 2. пом. зак., трговачки суд надлежан за све спорове који се односе на трговачки посао а по § 17. тач. 3. истог зак., као трговачки посао сматра се свако предузеће подвоза на суву и на води, тј. без обзира да ли се ово врши железницом, или којим другим подвозним средством и да ли га врши држава, или неко други, према чему је и за извиђање и пресуђење овога спора надлежан тај суд, као трговачки суд". Београдски Трговачки Суд упуштајући се понова у оцену истакнутог питања о надлежности, усвојио је предње при.медбе Касационог Суда и својим решењем од 20. II. 1930.