Branič

Број 4

„Б РАНИЧ'

Страна 221

г. Бр. 14321 огласио себе надлежним за извиђање и пресуђење ове парнице. Ово решење је постало извршно и спор је окончан у корист мога властодавца. Од тога времена, повео сам велики број спорова против железнице код истог суда, од којих је један део већ окончан, један је у току пред вишим судовима, а око десетак спорова налазе се тек у почетној фази. Пошто је тужена страна — железница — у свима тим споровима истицала питање надлежности, то се Београд. Трг. Суд, сходно напред пом. одлуци Касационог Суда бр. 15506/29 и доцнијим идентичним одлукама, огласио надлежним за извиђање и пресуђење ових спорова. Тужена страна изјављивала је жалбе на та решења и на моје велико изненађење пре неколико дана примио сам од Београд. Трг. Суда по истима две одлуке Касационог Суда и то одлуку од 11. XI. 1933. год. Бр. 7741 и одлуку од 5. XII. 1933. г. Бр. 8725. по којима је Касациони Суд у свом II. оделењу поништио оба решења Београд. Трг. Суда, којима је овај себе огласио надлежним за извиђање и пресуђење ових спорова, — са следећам примедбама: „Погрешно суд налази, да је за расправу овога спора апсолутно и релативно надлежан, заснивајући такву своју одлуку на прописима § 16. тач. 2. и 17. тач. 3. зак. о устројству трг. суда, јер овде није у питању тужена страна као трговац, нити је пак за њу посао из кога је овај спор потекао, трговачки; већ је овце у питању држава, која није трговац, нити је њена установа, Дирекција Држав. Железница, предузеће, које обавља трговачки посао, пошто држава врши и превоз путника и превоз робе у интересу јавног саобраћаја, а не у интересу шпекулативном, па је зато требао по § 49. гр. с. п. одбацити тужбу, као апсолутно ненадлежном суду дату". Из овога се јасно види, да постоје две сасвим контрадикторне одлуке, донете од два разна оделења Касационог Суда. Постоје дакле два сасвим супротна гледишта код нашег највишег суда, у пВтању надлежности код спорова, које приватне странке имају да воде против железнице, а који проистичу из уговора о превозу робе. Од колико би тешких последица по мене и моје властодавце све ово било, није потребно да излажем. Све би моје тужбе према овоме имале бити одбачене, као ненадлежном суду упућене, а услед застарелости не бих могао поново спорове покренути код другог суда. Стога сам почетком јануара т. г. упутио акт Господину Министру Правде, у коме сам изложио овај случај и уз исти приложио четири одлуке Касационог суда као доказ о неједнакој примени прописа §16. тач. 3. и у вези § 17. закона о устројству трговачког суда у питању надлежности за извиђање и пресуђење спорова, покренутих против Дирекције Државних Жељезница, који потичу из уговора о превозу робе жељезницом, молио да г. Министар Правде тражи, да