Branič
Страна 196
„Б Р А Н И Ч"
Број 4
ступања, него суд, који није хтео или није умео употребити она средства, која му нови закон даје за спречавање неправилних радња адвоката, нарочито оних којима је цил> одуговлачење парнице. Лоша страна тога начела била би у томе, што су трошкови парница у којима су странке заступане адвокатима, по правилу, много веће, него ли они у парницама које воде саме странке, изузимајући, разуме се, оне врло ретке случајеве у којима су трошкови странке (за долазак суду) услед удаљености њеног боравишта од места суда, већи од трошкова које би она платила на име награде адвокату. Но ти већи трошкови несумњиво су и оправдани и правични, ако се имају у виду напред поменуте користи, од адвокатског заступања за странке и за општи (јавни) интерес. Осим тога тај се приговор да ублажити и смањивањем награда адвоката 11 ) за такве парнице на правичну меру, 12 ) тако да трошкови, које мора странка платити адвокату за заступање у парници, буду у праведној сразмери 13 ) 4 са користима које она стварно из таквог заступања има. II. Случајеби у ћојима је прописаио принудно заступаше адбокатом. Принудно заступање адвокатом прописано је, како смо видели, за поступак пред зборним судовима свију степена (§ 128 ст. 1 Грпп.), било да они суде у првом степену или по правним лековима, 14 ) уколико у закону није што друго наређено. Оно је, дакле, за зборне судове правило. Изузеци од тога начела су двоврсни: једни су учињени с обзиром на предмет спора (парнице) односно врсту поступка (објективни изузеци), а други опет с обзиром на личност парни-
") У тарифи према § 28 За. 12 ј Али ипак имајући у виду, да се адвокатима обезбеди минимум зараде потребан за издржавање њихово и издржавање њихове породице. 13 ) Данашње тарифе, по нашем мишљењу, не само да су у већини случајева, с обзиром на данашње прилике, превисоке, него оне нису ни у сугласности са начелом принудног заступања адвокатом. По § 28 За. оне важе само за случајеве, за које није између адвоката и странке што друго уговорено. Напротив по нашем мишљењу тарифе би морале бити у сваком случају, или бар за случајеве у којима је прописано принудно заступање адвокатом, обавезне и за странку и заадвоката; јер кад се странка принуђава! да узме адвоката треба ју обезбедити и од евентуалних претераних захтева адвоката, кога је изабрала и у кога има поверења, у погледу награде за заступање т. ј. одредити максимум награде коју адвокат може захтевати на име награде и коју је она дужна платити, без обзира на евентуални споразум између ње и адвоката, на који је она морала пристати услед тога што није могла наћи другог адвоката у кога би имала поверења, услед недостатака других адвоката, услед хитне потребе за адвокатом или и» сличних разлога. ") Дакле, и за призив (§§ 559, 561 бр. 5 Грпп.), за ревизију (§§ 599, оОО бр. 4 Грпп.) и за рекурс (§ 614 ст. 2 Грпп.). — Оно важи и за призив и 33 ?, Д , Г0В0 Р на призив сиромашне странке, ако у месту има бар два адвоката (§§ 561, 562 Грпп. - § 91 Зус.).