Branič

ЧЗрој 4

„Б Р А Н И Ч"

Страна 201

шењу тих дужности лежи гаранција за дужнике, да је се заиста десило оно, што повлачи и њихову обавезу плаћања. Па ипак, иако се меничноправни односно чековноправни захтеви имаоца на један од наведенах начина угасе, као и (■поред напред наведене строгости — законодавац даје могућности да поверилац индиректним путем дође до меничне односно чековне своте новаца. Ти путеви су тужба због неоаравданог обогакења и тужба из основног аосла. I Неопрабдано обогаћеше. О тужби по овом основу говори § 85 мен. з. Он гласи: „Трасант и акцепшант којих се менична обавеза угасила услед засшарелосши, или услед шога шшо су ироиуштена чињења прошсана ради одржања меничних ирава, осшају у обавези, ирема имаоцу, ако су се на његову штету неоправдано обогашили. Тражење које се на овој .обавези заснива може се оствариши и на основу судске одлуке о амортизацији несшале менице. „Овај захшев имаоца менице застарева за шри године; у осшалом ма ову засшарелосш иримењују се ироииси грађанског односно трговачког -закона". „Прошив осшалих меничних обавезника нема места овоме шражењу". Да покушамо анализом законских ставова а имајући на _уму и друге меничне принципе, да се упознамо са овом тужбом. 1 — Појам и прабна природа. — Тужба која има за основ неоправдано обогаћење из менице није меничноправна већ грађанска тужба. Срп. грађански закон о овој тужби говори у § 902. Но за разлику од ове, а будући да обогаћење произилази из менице, законодавац је сматрао за потребно да предвиди извесне специјалне услове које ималац менице треба да испуни, да би могао њоме да се користи. Као што :видимо, у наведеном законском пропису у погледу застарелости, законодавац нас упућује на прописе грађанског односно трговачког закона. Основ овој тужби уопште, лежи у неоправданом, противзаконом обогаћењу туженога на штету тужиочеву. Тужени се бесправно, беззаконог основа користи правним добром тужиочевим. Управо, црпе извесну корист из њиховог међусобног односа противзаконо и на штету тужиочеву. Диљ тужбе је, да се то неоправдано коришћење укине и да се ствар поврати у пређашње стање, са накнадом штете. Прецизније речено, по смислу § 902 грађ, закона законодавац претпоставља заблуду тужиоца. У тој заблуди тужилац ја дао нешто што није био дужан по закону или уговору дати. Таквом лицу закон даје право на повраћај тако датог новца, ствари или на накнаду за недужан рад. Кодтужбе из меничног неоправданог обогаћења довољно је, да постоји прејудиција или застарелост менице. Преју-