Branič

,,Б Р А Н И Ч" Страна 253

Међутим ово мишљење г. Вукчевића не може опстати, јер су погрешне претпоставке на којима се оно заснива, па је самим тим и оно погрешно: ]) Сам г. Вукчевић признаје, да за ово своје гледиште није могао навести ниједан јасан текст закона 3 ) а није га могао навести зато што гледиште које он заступа наши нови закони: Кривични законик и Законик о судском кривичном поступку не познају. Да ништа друго нема што би било противно мишљењу г. Вукчевића, довољан би био и сам овај његов навод с обзиром на признато правило: да се кривичноправне одредбе не тумаче ни рестриктивно ни екстензивно, већ декларативно , 4 ) тј. простим и једноставним констатовањем онога што законски текст садржи; другим речима: констатовањем онога што садрже речи којима је казан законски текст. Све друго што не садрже речи којима је законски текст казан, сматра се да не садржи ни сам закон. 2) Није тачно да је Немачки кривични законик изворник нашега новог Кривичног законика. Наш нови Кривични законик израђен је према пројекту од 5 јануара 1926 г. а тај пројект израђен је према пројекту срп. крив. законика од 1910 и ономе од 1911 године а ова два српска пројекта рађена су према Норвешком казненом законику и Српском казненом законику од 1865, истина, према овоме другом у мањој мери него према ономе првом. Од осталог страног законодавства били су од утицаја на израду нашег новог Кривичног законика пројекти: швајцарски (Штосов), немачки (званични и тзв. „професорски"), аустријски и чехословачки,, као и разни критичко-полемички списи који су се у науци о томе водили 5 ). Према томе, Немачки кривични законик не може се ни у ком случају узети као помоћно средство за тумачење нејасних одредби нашег новог Кривичног законика. У конкретном случају још и мање, јер § 303 пројекта од 1922 год. који би одговарао §§-има 190 и 191 Немачког крив. зак. није рађен према овим прописима, већ је верна копија §-а 212 Срп. каз. зак. са изменама и допунама од 13 маја 1902 године. Али ако би се и узело да је наш нови Крив. законик рађен према Немачком крив. законику, опет се у овоме конкретном случају не бисмо могли изворником ни најмање користити, јер § 311 II Кз. није непотпун, нејасан или рђав

3 ) та., 152. 4 ) НеНе: 1пиос1исИоп аих 1<ееоп5 з иг 1е со&е репсЛ е( (Гтз^гисИоп сгштеИе Ае ВоИагс1. XII е<1, р. XIII. 5 ) Види: Досије Кривичног законика (Архива Министарства правде); Чубински: Научни и ирактачни коменшар Кривичног законика. Б. 1930, стр. 10; Оо1епс: Титас Кагпепо§ гакотка. 2. 1930, 81. 9—12; Живановић: Основи Кривичног арава. Оишши део. Београд, 1934, страна 91 и даље.

Број 5