Branič

Број 5

„Б Р А Н И Ч 1

Страна 271

да се тако не поступи и када је у питању делимична пресуда, која је у погледу пресуђеног захтева, такође, коначна. Према овоме, дакле, делимична пресуда се изриче по предлогу странака и по службеној дужности, што ће увек зависити од тога на основу чега се сама пресуда изриче. Тако, када је у питању одрицање или признање једног дела тужиочевог захтева или неког од више тужиочевих захтева, тада се делимична пресуда може изрећи само по предлогу. Закључак којим се одбија предлог за изрицање делимичне пресуде спада у закључке којим се управља парницом, те се не би могао самостално нападати рекурсом — § 256. Обрнуто, ако би била донета делимична пресуда тамо где јој није било места, она би се због тога могла, са успехом, нападати призивом. III Међ^пресуда Према § 489, ако је у којој парници оспорен који тужбени захтев и у основу и у износу, а расправа је само односно основа захтева дозрела за одлуку, онда може суд најпре о основу захтева донети пресуду. Та пресуда зове се међупресуда. Исто тако може се међупресудом, пре одлуке о главној ствари, одлучити у случајевима §§ 331 и 354, о томе да ли постоји или не постоји неки правни одношај или право, чим је расправа дозрела за одлуку о том питању — (од 2. § 439). Дакле, у првом одељку цитираног прописа говори се о правном основу тужбеног захтева, а у другом одељку о правном односу или праву, о којима се има одлучити међупресудом. Пример за први случај би био, када би тужени у парници за накнаду штете оспорио, постојање основа из кога би произлазила његова одговорност накнаде штете, и износ тражене штете. За други случај би имали пример када би тужени у парници за наплату дуга који потиче из уговора о најму, оспорио постојање односа службе између тужиоца и туженог и сам износ траженог дуга. У првом случају међупресудом би се утврђивало постојање основа из кога резултира одговорност за накнаду штете, а у другом случају правни однос, из кога би резултирала одговорност туженог за плаћање дуга. Као што се види питања која има да се расправе међупресудом утичу прејудициелно, на решење главне ствари, те се ова по томе разликује од делимичне пресуде, а с обзиром на ову њену особину боље би било да јој је дато име прејудицијелне пресуде, него ли међупресуде. Разуме се, да када је у питању међупресуда на основу § 489 од. 2. — дакле, правни однос или право — тада се по § 331 од. 2, не може ставити предлог за доношење међупресуде, ако се о предмету оваквог предлога: а) може расправљати само по посебном поступку, који је искључиво прописан за предмете те врсте