Branič

Страна 276

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

без примене и тиме се јасно показати да се код нас логично мисли и да се у праву не трпе накарадне вештачке конструкције, које немају никаквог смисла ни значаја. Одрицање тужбеног захтева, по законском тексту, може да се изврши само на првом рочишту и на усменој спорној расправи. Разуме се да се ово одрицање може извршити и пред одређеним и замољеним судијом. У првом случају, по предлогу туженика, пресуду на основу одрицања, донео би еудија који руководи првим рочиштем, а у осталим случајевима веће. Др. Аранђеловик (II књ. стр. 174) и Др. Вгрк (стр. 211) дају § 490 шире тумачење и сматрају да се одрициње тужбеног захтева може извршити пред призивним и ревизијским судом, усмено или писменим поднесцима, и тада би ову пресуду изрекао призивни односно ревизијски суд. За овакво мишљење не постоји основа у законском тексту и највероватније је да ће судови применити слово закона, таман онако као што у њему пише. То, у осталом, и јесте највећа гаранција грађанима, да се судови, у свакој прилици, држе само слова закона, јер је боље да закон, па и када је узан као што је овде случај, буде примењен, него да се ширим тумачењима иде у неизвесност. V Пресуда на оснобу признаша Пресуда на основу признања ће се изрећи, ако туженик, на првом рочишту или на усменој спорној расправи, изрично призна сасвим или од чести тужбени захтев; и ако тужилац стави предлог да се оваква пресуда донесе — § 491. Пресуда на основу признања није пресуда формалне природе, као што је пресуда на основу одрицања. Јер чим се тужилац одрекне тужбеног захтева, а тужени стави предлог за донешење пресуде на основу одрицања, тада суд, не упуштајући се у испитивање самог спора, одмах ову пресуду доноси. Разуме се да ова пресуда, као и све друге пресуде, донете под другим условима и околностима, преставља пресуђену ствар. Што се тиче пресуде на основу признања, ту егвари друкчије стоје. Према § 362 чињенице које тврди једна странка, не треба доказивати, у колико их је противна странка изреком признала у којем поднеску, у току парнице на усменој расправи или у записнику одређеног или замољеног судије. А, да ли ће чињенице, које се сматрају утврђене на следећи начин бити довољне да служе за основ једне пресуде, то зависи од слободне оцене суда. У испитивање истинитости чињеница које једна странка, на изложени начин призна, суд се не може упуштати, већ те чињенице има сматрати за доказане и на основу њих да изрекне •прееуду. Према томе, ако такво чињенично стање не би могло служити, као основа за примену законских прописа,