Branič

Ограна 292

,,Б Р А Н И Ч"

Број 5

по истима, а то је 19. мај 1933. год. кога је дана судским путем тражио обезбеђење. .Овако суд узима и по томе што интерес мораторни за менице плативе по виђењу не тече од дана издања менице зато што рок плаћања по меницама по виђењу не доспева на дан издања менице по виђењу, већ рок плаћања овим меницама по виђењу доспева у времену подношења тужбе § 33. мен. закона. „Поред овога, баш и кад би се стало на друго гледиште било би у противности са §§ 34. и 35. мен. закона по којим одредбама доспелост менице по виђењу одређује се по одредбама које важе за доспелост менице на одређено време по виђењу, а то је дан акцепта или дан протеста § 34. мен. закона. Како у овом стучају акцепт није датиран а и протест није изискан то се у смислу пом. зак - наређења мора узети да је доспело плаћање по овим меницама на дан 19. маја 1933. год. када је поверилац тражио обезбеђење, те тужилац од тога дана има и право на мораторни интерес, јер овде није у питању уговорени интерес из § 5. мен. закона, већ мораторни". По жалби пуномоћника тужилачке стране Касациони Суд у Београду примедбама свога III оделења од 24. октобра 1933. год. Бр. 7513 поништио је горње решење Прв. суда са разлога: „Погрешно суд узима да нема места примени става 111 § 5. мен закона због тога што § 5. мен. зак. говори само о меницама плативим по виђењу или на одређено време по виђењу у којима је назначена и каматна стопа, која ако није другачије назначена тече од дана издања менице, а да у поднетим меницама тај интерес није назначен „Овакво схватање суда погрешно је, јер не стоји то да се § 5. мен. зак. односи само на менице по виђењу у којима је интерес уговорен. Напротив из овог прописа види се да се меницама по виђењу не може одредити да свота у њој назначена носи камату, али се из 11 одељка истог прописа види да се може и да не уговори тај интерес и онда његову висину одређује сам закон на 6%. И у једном и у другом случају према 111 одељку овог прописа камата тече од дана издања менице сем ако би то било другојаче уговорено. „Прописи §§ 33., 34. и 35. мен. закона говоре о доспелости менице, дакле о року кад се меница има платити а не и о томе од кога дана тече камата на дужну меничну суму, за шта је меродаван поменути § 5. мен. закона". Саопштио: Јован Д. Смиљанић секретар Касационог суда у Београду Народна Банка може извршити и обезбеђиваши своја иошраживања арема дужницима, и ако се налазе у поступку за посредовање. — (Касац. Суд у Београду — Рек. бр. 249 од 6. фебруара 1934. год.) Народна Банка тражилаје обезбеђење — прибелешку на имање својих дужника Апостола, Матеја и Александра, доказујући тражбину меницом, а опасност протеклим роком. Скопљански Првостепени Суд решењем бр. 45611 од 16. новембра 1933. год. одобрио је прибелешку према Матеји и Апостолу, а према дужнику Александру одбио је Народну Банку од тражења ,,пошто се именовани налази под поступком посредовања код овога суда — чл. 9. Уредбе о посредовању."