Branič

Страиа 334

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

из § 232 к 233 мкровања фактнчки не бн ни било. Јер најзад нема мировања поступка, када странка, у свако доба може, као што је овде случај, остваривати своја права. Правна ситуација је иста, када се никако одговор на тужбу не преда, и када се одговор на тужбу преда, али се не учини у остављеном року, већ по протеку истог, дакле, неблаговремено. У последњем случају, на неблаговремену предају одговара на тужбу, нема никаквог утицаја, чињеница да ли је пре те предаје, постојао или не, предлог тужиоца о доношењу пресуде због пропуштања. Последица неблаговремене предаје одговора на тужбу, наступила је сама по себи, те примени § 209 од. 2, у овом случају, нема места. А та последица, као што је речено, састоји се у томе, шго се по таквом, неблаговременом одговору на тужбу, не може одредити усмена спорна расправа, о чему се води рачун, по службеној дужности (§ 339). 4) Када је туженик на првом рочишту истакао који од приговора: недопустивости редовног правног пута, ненадлежности суда, правноснажно пресуђене ствари или приговор да о истом предмету већ тече парница, тада, ако туженик никако не одговори на тужбу, или, што исто значи, ако је одговорио на тужбу, али то није учинио у остављеном року, онда према § 494 од. 2, могу наступити две разне ситуације, које су регулисане, на два различита начина. Оба случаја, регулисана у § 494 од. 2 имају заједничко то, да је туженик на првом рочишту, пријавио изложене процесне приговоре и да у остављеном року није никако или није благовремено одговорио на тужбу. Туженик, ако је сигуран у то, да ће истакнути приговори бити уважени, не мора да предаје одговор на тужбу и ако му је то наложено, зато што су изложени приговори такве природе, да када се исти уваже, спречавају даљи ток поступка. Изузетак је само са приговором иенадлежности суда, јер би тужилац, користећи се § 357, могао предложити, да ако суд тај приговор уважи, спроведе тужбу ономе суду, кога тужилац означи. По том предлогу суд мора увек поступити, осим када би било очевидно да и овај други суд не би био надлежан. Овим упућивањем тужбе другом суду, не прекида се ток парнице, те се пропуштени одговор на тужбу не би могао накнадно, по истеку рока, поднети 4 ). Што се тиче учествовања туженика у расправљању о изложеним приговорима, непостојање одговора на тужбу, на то нема никаквог утицаја и у истом туженик може учествовати, и ако на тужбу није одговорио. Јер тиме, што је тужилац пропустио

4 ) Види о овоме исцрпан чланак Др. Видана О. Благојевића адв. објављен у „Правосуђу" бр. 1. (1934 год.) под насловом: „Значај и разумевање § 357 г. п. п.".