Branič

Стрзна 354

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

Саду, Др. Анте Капдајаш и Фран Пернуш, судије Стола Седморице оделења Б. у Загребу; Др. Лав Хенигсберг и Адолф Бургер судије Стола Седморице у Загребу и Михаило Јовановић, судија Великог Суда у Подгорици. Деловођа је био Тихомир Ивановић, секретар Београдског Касационог суда. Према Уводном закону за грађански парнични поступак и Закону о уређењу редовних судова, пуна седница Касационог суда надлежна је, поред осталог, и: 1.) За доношење одлука по правним питањима, која су поједина оделења Касационог суда решила разнолико — чл. 46. Уводног закона и § 57. Зак. о уређењу ред. судова. 2.) За доношење одлука о правним питањима, које су ннжи судови правноснажно решили на разнолик начин или погрешно, ако Врховни државни тужилац, било сам, било по наредби Министра Правде захтева, да се ради тога држи пуна седница у грађанско - правним предметима. Ове одлуке могу се тицати само оних ствари, које на основу прописа Закона о грађанском суд. пост. или других законских прописа, не могу да дођу на одлуку Касационом суду. У грађанско-правним предметима такве одлуке немају обавезне снаге за ниже судове, а у кривичним предметима, овакве погрешке, исправљају се по захтеву државног тужиоца за заштиту закона, — § 48. тач. 4. Зак. о уређењу редовних судова и чл. 46. тач. 5. Уводног Закона. Овога пута пуна седница имала је да реши три правна питања и то: I. Да ли Државна хипотекарна банка на основу стеченог заложног права а на основу својнх исправа и извода, може непосредно код Зеиљишно-књижно? суда тражити одређивање јавне продаје однссиих некретнииа? II. Да ли и наследници умрлог адвоката могу тражити ванпарнично установљење награде и трошкова у парницама, које |е умрли адвокат водис? Ш. Да ли се наследници умрлог лица при оставинској расправи могу да послуже стручним саЕетима и помоћи једног или више адвоката, у скислу § 222. од II -Закона о јавним бележницима? I. По првом правном питању пуна седница је нашла да нема меета доиошењу одлуке у смислу § 43. тач. 4. Закона о уре|ењу редовних судова пошто нема потребних услова из овог ваконскот наређења. На име, не постоје два разнолика правносаажна решења нижих судоза по истом питању нити се пак у захтеву Врховног државног тужиоштва тврди да су правноснажне одлуке рекурсног суда погрешне, како тражп наведени законски пропис за доношење одлуке пуне седнице. Ово правно питање упућено је било пуној седници од стране оделења Б. Београдског Касационог суда у Новом Саду по предлогу Главног државног тужиоштза а покренуто је од Среског суда у Вршцу поводом неколико одлука Окружног суда у Белој Цркви, као рекурсног (уточног) суда, при тражењу Државне хипотекарне банке, да се одреди продаја заплењених имања њених дужника ради наплате њених потраживања. По § 144. извршног закона, који је у важности на подручју Касационог суда у Новом Саду, да би поверилац могао да се за своје потраживлње наплати из непокретног имања свога дужника, није довољно, да на том имању има залогу, већ је нужно, да то своје укњижено заложно право подигне на степен извршности, т. ј. да има „извршно заложно право". Ме