Branič

Страна 358

,Б Р А Н И Ч"

Број 6*

Мањина је била противног мишљења, т. ј. да се странке, односно наследници у смислу § 222. одељак II Закона о јавним бележницима могу да послуже стручним саветом и помоћи једног или више адвоката. По мишљењу мањине реч „самк" употребљена у поменутом законском пропису,.. не значи да је законодавац хтео тиме искључити могућност, да странке при провођењу оставинске расправе траже помоћи адвоката или другог лица. Када би то законодавац хтео, он би то нарочито казао. Друкчије се не може схватити ни чл. 68. правилника, јер и ако се у њему каже да пропис § 222. од. III Закона о јавним бележницима искључује да странке повере у целости или делимично провођење оставинске расправе другим лицима, логички не следује, да странка у току провођења оставинске расправе не може ни за помоћ ни за савет да се обрати суду, адвокату или другим лицима или да се при том не сме послужити пуномоћницима. Пропис § 20. Закона о адвокатима, по коме је адвокат овлашћен давати савете у свима правним стварима и заступати пред свима судовима и другим државним и самоуправним властима, општег је карактера, који важи свугде, где није постављен изузетак а такав изузетак у Закону о јавним бележницима није установљен. Кад адвокат својим стручним саветом помаже странци, онда он, по мишљењу мањине, не ступа, нити може ступати у правној дужности јавног бележника, јер он тада не постаје судски повереник, те и не стиче сва она овлашћења, која има бележник, као судски повереник, чије пословање у том својству има изразито службени карактер. Адвокат је само пуномоћник и он по садржини пуномоћија представља свога властодавца тако, да оно, што он ради као пуномоћник,. сматра се, као да је урадила сама странка. Што се тнче приговора, да Аи странка могла лажно да изигра прописе о реонском делокругу рада бележника, мањина налази да је без основа, јер у том случају тај другн реонски ненадлежан бележник не би радио као судски повереник, кад га сбд није за повереника поставио а ни странка му није могла поверити провођење оставинске расправе. Он би био само пуномоћник а пуномоћник с погледом на пропис § 3. Закона о јавним бележницима у овом случају не би могао да буде. Можда овако решење не би било у интересу бележничког сталежа али би било у интересу широких народннх слојева_ Као једна варијанта између ова два гледишта постојало је и мишљење, да нема сметње, да се наследници умрлог могу и при оставинској расправи послужити саветом или помоћи адвоката али да адвокати нису овлашћени, да, као пуномоћници наследника, проведу оставинску расправу» нити су странке овлашћене, да посао провођења оставинске расправе повере адвокатима. Тих. М. Ивановић секретар Касац. суда у Београду

ПРИКАЗИ Лаза Урошевиђ, касациони судија: С у д ск и требник III део, за потребу судског особља. Београд, 1934. год. Издање пишчево. Стр. ХХШ+720. — Грађански парнични поступак са коментаром и уводним законом. Предратни и поратни Требници г. Лазе Урошевића, у којима је дат коментар Грађанском и Кривичном законику и Закону о грађ. суд. поступку, били су неопходни сваком правнику практичару, тако да се ни судови ни адвокатске канцеларије нису могли ни замислити без ових Требника. Горњи коментар новог поступка јесте само продужење овог великог рада г. Урошевића на коментару наших Законика. Овај требник има све квалитете ранијих Требника г. Урошевића: концизност, јасност и нарочито излагање у вези са судском праксом. На жа~