Branič

Страна 360

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

да упореде ранија времена са данашњим и извуку одатле потребне закључке, што је, мислимо најбоља препорука за горње дело г. Др. Костића. Николај Д. Пахоруков, инспектор Министарства правде: Збирка расписа и упустава Министарства правде и других Министарстава који се односе на примену судских и других закона, од 1. јануара 1929. год. до 1. јула 1933. год. Београд, 1934. год. Издање Издавачког и књижарског предузеђа Геца Кон А. Д. Стр. XII—677. Послератно напуштање закона као веома компликоване и скупе установе, кажу они који се са овим поступком слажу, и прибегавање уредбама, правилницима, расписима, упуствима и др. довело је до тога, да многи парламенти, пре него што су фактички престали да постоје, у ствари нису имали нишга да раде. Управна власт све је више узимала маха улазећи у атрибуције законодавне власти и отимајући њена права, тако да данас, у многим државама, влада се и управља декретима — законима или уредбама са законском сВагом, док се закону прибегава само кад се друкчије не може. То пропадање закона је са много тачака симптоматично. Одузимањем доношења општих прописа од законодавне власти, управна власт у ствари удара на други основ на коме доношење закона путем парламента почива, а то је на демократију која се не може замислити без слободно изабратог парламента са пуном законодавном влашћу. Ово су у главном разлози који су натерали Конгрес правника, да ове године у Загребу, стави на дневни ред и питаше важности уредаба као сурогата закона. И расписи разних Министарстава јесу сурогати општих прописа, а рлсписи Министарства правде значајни су нарочито и с тога што се њима много мање нормира него што се управља. Разбацани по часописима: П р авосуђу, које их је једино систематски објављивало у последње време, Полицији, која је углавном обраћала пажњу расписима Министарства унутрашњих дела, А р х и в у и Браничу, и несистематизовани код судова, расписи су чекали на стручњака који ће их на једном месту сакупити и систематисане објавити. Овај задатак извео је горњом књигом г. Пахоруков. Расписе и упуства поделио је на три дела: на оне који се односе на примену правосудних закона, на оне који имају општи карактер и на оне из других ресора који се примењују код судова. Све је то сређено по материјама а у свакој материји по параграфима на које се дотични распис или упуство односи. Тиме су они добили значај коментара и упустава у вези са законима и постали приступачни свима онима који имају посла са судовима. Тако је овај велики материјал, систематски сређен, добио онај значај који му припада, уз заслугу за то писца г. Пахорукова и издавача г. Кона. Мирко А. Гавриловић : Наука о осигурању. У нас, може се рећи нема литературе из области осигурања, као код других културних народа, те појава ове књиге на нашем језику, несумњиво да је од користи за све оне, које тангира економно привредна грана осигурања и који желе да се упознају са овом науком. И ако је ово дело стварно уџбеник, који говори стручно и систематски о осигурању, од користи је и помоћи не само ученицима виших трговачких и експортних школа, службеницима осигуравајућих и банкарских установа, осигураницима, већ и широј јавности с погледом на оскудну књижевност у овој области правних наука, те је нарочито за препоруку адвокатима и осталим правним практичарима. Књига се добија код писца-Расинска ул. бр. 14. Цена јој је 30 дин. Др. Видан О. Благојевић адвокат