Branič

Број 6

„Б Р А Н И Ч

Страна 365

Посеша југословенскихаравника бугарским правницима. Удружење адвокатско и судиско и Удружење правника — Дом правника из Софије, позвали су југословенске правнике да посете Софију и на тај начин врате посету бугарским правницима, коју су ови учинили прошле године приликом проласка за Братиславу на први Конгрес правника словенских држава. Позив је упућен претседнику Савеза адвокатских комора, претседнику Удружења југословенских судија, Конгресу правника, Југословенском друштву за међ право, Удружељу правника из Београда, Друштву правника из Загреба и друштву „Правник" из Љубљане. Образован је одбор од чланова Удружења за међународно право на челу са г. Др. Драг. Аранђеловићем, проф. Универзитета као претседником и г. Др Илијом Пржићем, доцентом Универзитета као секретаром, који је учинио потребне припреме и коме се треба обраћати за сва обавештења а на адресу Топличин венац бр. 21, Београд. У Бугарску би се ишло првих дана јула месеца, Због тешкоће смештајл у Софији пожељно је да број учеснвка не пређе 50. Сви ће учесници ићи о свом трошку у колико их не буду могле помоћи новчано организације у чије име буду отишли. Озо ће бити прва посета југословенских правника бугарским правницима што је од нарочитог значаја. В. Б. Меморандум нгмачких адвокаша о побољшању свога положаја. У најновијој свесци „ЈиМбПбсћеШосћепзсћмИ" објављен је меморандум адвоката, како сами себи да помогну у садашњем тешком положају свога сталежа. У уводу се истиче, да су имућни адвокати могли да одрже своје приходе, јер су они пре свега давали само правне савете. Напротив средњи сталеж адвокатског реда тешко је патио од опадања парница. У читавом низу срезова 40 до 60% адвоката нису имали већу месечну чисту зараду од 250 марака. Постоји дакле опасност, да се поред једног малог слоја који добро зарађује, створи гро адвоката, који привредно врло рђаво стоји, док ће се средњи адвокатски сталеж просто смрвити. Немогуће је савладати садашњу кризу по-

верења, кад су адвокати привредно тако поткопани, и кад им материјалне невоље отежавају да потпуно оправдају поверење својих клијената. Адвокат који не зна или мора стално да се брине, како ће своју децу да исхрани и одене, нема потребну унутарњу независност. Језгро меморандума циља дакле на помагање средњег адвокатског сталежа. Меродавна је при томе идеја самопомоћи; држава и народ не смеју се или се могу само у безусловно потребној мери теретити. Појединости овог програма су ове: као први захтев тражи се доношење закона, по коме би адвокати у начелу били овлашћени, да заступјау пред свима судовима, властима, избраним судовима и другим установама, и по коме адвокат не би смео да буде искључен од заступања зато, што је адвокат, нити се сме некоме да забрани, да се служи саветима адвоката (по нашем закону о адвокатима адвокат је овлашћен да заступа пред свима судовима без разлике. Па ипак ни војни ни духовни судови не допуштају заступање адвокатом. Даље донета је одлука прве пленарне седнице Касационог суда, по коме се наследници при деоби заоставштине не смеју послужити саветом адвоката! Заадвокате ова одлука значајна је и по томе, што она документује веће поверење народа у адвокате него у јавне бележнике). Затим се предлажу нарочите адвокатске установе, које би радиле по трговачким начелима. Тиме би се у исто време сузбијала конкуренција разних установа за наплату, за давање правних савета и т. д. Најзад се тражи да се смеју правити уговори између адвокатских комора и појединих организација чијим би мање имућним члановима адвокати давали правне савете по паушалним ставовима. Богати адвокати требали би да се одрекну додељивања сиромашних ствари, стечајних ствари и т. д. у корист сиромашнијих својих колега. Као мерило за такво одрицање узео би се бруто доходак од годишње 15.000 марака, а чинило би се у корист оних адвоката, који не заслужују више од 5,000 марака. Местне и индивидуалне разлике исто би се тако узеле у обзир као и нарочито подобност за једну специјалну област или за жељу клиента. У начелу одбија се идеја ограниченог броја адвоката (пишегиз