Branič

Страна 318

„Б Р А Н И Ч"

Број 6

страно лице без икаква разлога повреди и да овај резултат не одговара његовој намери. Он тај резултат није хтео; тај је резултат наступио мимо његове воље услед непредвиђених околности, које он барем непосредно није изазвао. Из свега овога види се да је ађеггаИо Јс1из намеравана протуправност извршена над непредвиђеним о б ј е к т о м 8 ). За аберацију није одлучно да ли је резултат пред непредвиђеним објектом ове кривичне радње по свом садржају једнак оному, кога је првобитно имао на уму овај починитељ. Аберација постоји у сваком случају када намеравано извађана протуправност не погађа оно лице, на које је у почетку изведења кривичног дела мислио сам починитељ, него услед вањских и случајних околности сасвим треће лице, на које се ни првобитно није односила починитељева намера. Према тому постоји аберација не само онда када је Петар намеравајући усмртити Павла случајно метком из старог револвера погодио и усмртио Јанка, него и онда када је тим метком само лакше или теже телесно повредио. За појам аберације није дакле потребна т. зв. једнаковредност деликата с обзиром на умишљану и насталу последицу забрањене и кажњиве протуправности. 4 ) Аберацију убрајају међу заблуде и то, разумљиво, међу стварне заблуде, еггог ш ођјес^о. Заблуда је „недостатак свести о узрочној вези између радње и последице" 6 ). Заблуда дакле претпоставља непознавање такве узрочне везе; у њој је укључен и подразумева се погрешан суд о тому, криво расуђивање о тој одлучној чињеници. Где нема кривог, нетачног закључивања, нема ни говора о заблуди. Загледамо ли у саму битност аберације, одмах ћемо видети да је погрешно то опште мишљење 6 ), којим се готово идентификује аберација са стварном заблудом.

3 ) Основне су карактеристике аберације намеравана протуправност, која се непредвиђено и неочекивано резултира над објектом, на који починилац није у опште мислио. Под аберацијом се у опште подразумева нека сметња или грешка, али када је реч о овој аберацији, (ађеггаКо јс{из), тада се мисли на такву случајну грешку, која доводи до непредвиђеног резултата. Изрази „промашени ударац", „погрешан ударац" и сл. не укључују у себи све оно што аберација садржи. 4 ) Тако н. пр. Јснка (Оаз об1егг. 51га{гесћ1, 5(г. 103) тражи за постојање аберације такву једнаковредност објеката кажњиве протуправности, „еш апсЈегез Ођјек! уоп ^ 1 е 1 с ћ е г ОеПк1з1аи§ПсћкеЈГ. 5 ) Види: Тома Жиианоиић, Основи кривичног права, стр. 232. 6 ) Тако н. пр. Метод Доленц у свом „Тумачу Кривичног законика" (стр. 51) говори о стварној заблуди упоредо са аберацијом (в. § 20 под II), и ако нешто доцније наводи да се код аберације „ради (се) о сасвим другом случају" не наводећи никаквог разлога у погледу разликовања између (-гварне заблуде и аберације. Мих. Чубински у поменутом свом делу раздваЈајући случајеве идеалног стицаја од стварне заблуде, аберације, трајног и продуженог кривичног дела у погледу кривичне одговорности, идеи-