Branič
Страна 374
„Б Р А Н И Ч"
Бро) 7—8
науком, тако да ће Ранда доцније бити тумач и иоборник методе Историске школе у аустриском ириватном ираву. Најважнији Рандини радови јесу из области имовинског права — иоседа, који су му иронели славу и у земљи и у иностранству. Не мање су му значајни радови из области наследног арава (стицање наследства), као и из области облигационог ирава. Нарочито га је интересовала, данас веома актуелна, материја о накнади штете. Он удара основе објективне одговорности. Сем тога, Ранда је издао уџбеник о аустриском трговачком ираву, који је значајан ио томе, што је и у немачком издању био један од најбољих који су изашли у Аустрији. Најзад, Ранда је, као веома илодан иравни иисац, обогатио многе иравне часоиисе и листове својим студијама и чланцима који одају одличног систематичара и иравника као и ирвокласног стилисту. Ценећи велике заслугг за иравну науку, многе домаће и иностране академије бирале су га за свога члана. И као професор, Ранда је имао необичну иривлачну моћ на студенте. Њ°гова иредавања нису била ни ватрена ни аатетична и нису расиламтела осећаје слушалаца. Али су се зато одликовала достојанственом мирноћом у излагањима, из којих је избијала велика стручност и стру/ала велика љубав за науку која се иредаје. Оно што је нарочито давало живост његовим иредавањима то је, што је сваки иојам из ирава Ранда везао за добро нађене примере из живота и јурисируденције. Главна и битна црта Рандине личности било је његово ирефињено осећање. Оно се иоказало већ у сиољњем настуиању отменошћу и благонаклоношћу, како у литерарном саобраћају, тако чак и у иолемикама, у мирном и достојанственом тону и благонаклоној иотиори млађих снага, које су тежиле науци. Ова финоћа Рандина карактера излазила је из високог осећања љубави ка добром и ка иравичном. Уз ту доброту, Ранду је целог века иратила јединствена воља за рад, тако да је у иравној науци иознат као један од ретко илодних иисаца. С тога наш Бранич, иосвећујући овај свој двоброј усиомени великог чехословачког научника Антона Ранде, верује, да ће служити Рандиним идеалама, ако се у раду буде руководио оном ширином концеиција које су овог великог Чехословака карактерисале, а то су у ирвом реду иравда и истина које има да служе као идеал ире свега млађим снагама жељним да дођу до изражаја, које Бранич нарочито окуиља. Ранда је основао школу чехословачких иравника. Ако је наш Бранич ма и најмање иослужио као школа иравде и истине наших иравника, може бити задовољан што је се и на овај начин одужио усиомени великог Ранде.