Branič

Страла 400

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8

њена за опште корисне сврхе или којима је дужник испунио какву моралну дужност или чак захтев пристојности. Све ове околности „уобичајени пригодни дарови у примерној висини", „општа корист", „морална дужност" или „захтеви пристојности" имају бити у даном случају посебно цењене. 2 — Прибављање дужникових ствари на основу одлуне судске или иравне власти, ако се утврди да је иротивредност дата из дужникових средстава. У ствари и такво прибављање је бесплатно, пошто је дужник удесио са трећим лицем — својим пријатељем, да овај тобоже купи дужникову ствар за себе, док у ствари он је купује за дужника. Ово се може учинити и путем судске одлуке. Али и овде је законодавац доследан својој идеји неповерења према дужниковим рођацима. Па вели, ако је прибављач ствари дужникових његов блиски својак, онда на овоме лежи терет доказивања, да противредност није дата из дужникових сретстава, пошто се то претпоставља. Напротив, у редовном случају поверилац има да утврди да је прибављање дужникових ствари учињено из његових сретстава, што није увек лако доказати, те ће се и нападнути правни посао теже моћи оборити. 3 — Осим тога, кад дужник врши обезбеђење или иовраћај мираза својој жени, закон сматра ово као располагање изједначено бесплатном. Такав се посао по овом основу може побијати. Да би се дужник или оно лице коме се повраћа мираз могло успешно одбранити потребно је утврдити, да је брачна заједница престала или да се то ради на основу уговора који је закључен на две године пре побијања. 4 — Најзад, као изједначено бесплатном располагању може се побијати и обезбеђење или иредаја узмиразја или удовичког издржавања. Овде нема изузетака као код претходног става. 1 )

*) Из излагања случајева о побијању бесплатних дужникових располагања видимо, да се као таква не могу побијати она располагања која дужник чини у циљу извршења какве законске дужности или уобичајеног пригодног даривања. Даље, ако се располагања врше за општу корисну сврху, којима је дужник испунио какву моралну дужност или чак захтев пристојности. Док међутим, могу се побијати обезбеђења или предаја узмиразја или удовичког издржавања. Изгледа да су ове две одредбе у противности. Јер кад се као бесплатно располагање може побијати давање мираза и удовичксг издржавања онда се у толико пре треба дозволити побијање располагања којим дужник испуњава какву моралну дужност или захтев пристојности. Дужникова имовина је оптерећена дугом. Он може располагати пуноважно само оним чим није потребно за одговарање његовим обавезама. И сада, ако он располаже бесплатним актом на штету свога повериоца, онда такво располагање има да падне баш по овом основу без обзира, да ли је оц тим чином испунио какав захтев пристојности. Уопште § 3. зак. о поб. не изгледа нам посве умесан. Јер док је за правна дела из тачке 2 законодавац према дужниковим својацима строг, чак