Branič

Страна 376

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8;

је сумње, да ово може подривати брак, ма колико се тицало наплате дуга жениног и из њених параферналних добара, јер и ова добра служе као економска подлога брака и засноване породице. О.вај утицај меничне строгости на одржај брака нарочито се истиче у случајевима, кад би супруга, без знања мужевљевог, дала потпис из услужности или у изнуди, коју не би смела мужу да опише, нити да се на њу позове пред судом. „При одлучивању о овом питању менично правне способности удатежене, још је од значаја разгледати: да ли је жени у браку неопходно потребно преузимање меничних обвеза за њено привредно руковање својим параферналним добрима? Жена, било на основи брачног уговора, било на основи закона, у управљању својим изузетним добрима може се послужити свима грађанско правним институцијама, те јој се очигледно, употреба овог изузетног кредитног средства може без штете по њено привређивање условити одобрењем мужа. Међутим ако је жена трговац, она ће то право преузимања меничних обвеза без одобрења мужевљевог,. имати. „Породица, као основ данашње друштвене организације заслужује особиту пажњу, те се при модернизирању брака мора без сентименталности добро промислити, да ли се избацивањем појединих каменова из зграде брака неће и сама зграда пољуљати." Са изложенога Г. Ог. Митровик је предложио да се у предлогу Меничног Закона дода као засебан став §-у 97. одредба: Жена у браку може се менично обвезивати само са одобрењем свога мужа. Ово одвојено мишљење г. Иг. Митровића као што је познато, није усвојено, и оваква одредба у нашем Мен. Закону није предвиђена, али и без ње, као што се види из напред изложеног правног предмета пред нашим судовима^ ово је питање расправљено у смислу одвојеног мишљења г. Др. Митровића, те је његов предлог за данашње прилике нашег законодавства потпуно излишан. Очевидно г. Бг. Митровић одвојио је се с обзиром на предлог новог Грађанског Законика, који ће важити за целу нашу земљу, а који жену неће третирати, као наш садашњи У § 920. 1 ). Г. Г>г. Ајснер у својој опширној и документованој расправи приказујући и страно законодавство по овом питању наводи, да је идеја једнакости правног положаја жене са правним положајем мушкарца свуда продрла. Ограничење пословне и процесне способности удате жене укинуто је скоро у свима законодавствима у којима је постојало. У нашој држави постоји такво ограничење за удату жену само на подручју раније Србије и ЦрнеГоре, али су правници из ових подручја сагласни у томе да треба ово ограничење као неоправдано укинути. У овом смислу донесена је резолуција, која је једногласно прихваћена на трећем конгресу

Ј ) Види расправу „Приватно правни положај жене по данашњем праву Југославије и њено уређење у јединственом Грађанском Законику" од Г. Ог. Бершолда Ајснера професора Универзитета у Загребу — Споменица Мауровићу прва књига стр. 403. и 409.