Branič

'Број 7—8

„Б Р А Н И Ч'

Страна 413

дпукчије него у простору кажемо и да је свака ствар једнака самој себи. Али када не би било тога просторнога схватања, онда ни ствар не би била једнака самој себи нити би једно оваково тврђење имало свога смисла и разлога. Кривично се право обазире само на деловања, која су изазвала промене у вањском свету и за све те промене (Уегап <3егцп §еп) важи принцип каузалитета. Према томе се овај принцип у материјалном свету јавља као општи принцип и није предмет проучавања само у кривичном праву него и у осталим научним дисциплинама. Свака појава овисиа је о некој другој појави, без које она не би настала. Антецедентне појаве, без којих не би друге (постцедентне појаве) настале зову се њиховим условима, из чега следи, да се за принцип каузалитета јављају два релевантна момента: сукцесија и нужност. Под сукцесијом разумевамо да је једна појава (антецедентна) претходила другој (постцедентној), док под нужношћу, да постцедентна појава не може настати без свога антецедента, да је дакле претходна појава нужна и неопходно потребна да би могла настати постцедентна појава. То је уједно и филозофски појам узрочности, према томе су сви услови у исто време узроци једне појаве, другим речима, да нема само једног од тих услова, не би могло бити ни дотичне појаве односно последице, како је то формулисао Џ. Ст. Мил. Овај појам узрочности назива се и логичким, а он је уједно једино тачан. С вулгарнога гледишта стоји ствар сасма другачије. Ту се само извесни, а често и само\ један од услова, сматра узроком, а коме ће се од тих услова дати назив узрока, овиси о разним моментима. Тако н. пр. за човека, који је усмрћен револверским метком, сељак ће казати да је умро од метка, лекар опет, јер је пукла нека жила, наступио излев крви и т. д. Али ни вулгарни ни филозофски појам узрока нису се могли употребити у кривичном праву. Вулгарни је био често одвише узак, филозофски опет преширок, услед чега су и један и други доводили до апсурдних закључака. Није преостало друго него да се покуша филозофски појам узрочности сузити и такав — у суженом облику — применити у кривичном праву. Чак се покушало и сасма напустити филозофски појам узрока и за кривично право увести неки специјални појам каузалитета, т. ј. принцип каузалитета, који би важио само за кривично право. Тај се је пут показао незгодним. Рекли смо мало пре да је принцип каузалитета општи принцип, који важи за све појаве вањскога света и баш ради тога није било могуће тај принцип ставити на једну страну и уз њега стварати један нови принцип каузалитета, који би важио само за кривично право. То би било као нека држава у држави. А и по себи је нелогично претпостављати, да се могу наћи два засебна