Branič

Страна 414

„Б Р А Н И Ч"

Број Т— 8

принципа каузалитета, који би могли егзистирати један поред другог. Ни други начин — да се између услова филозофскога појма каузалитета одаберу само они услови, који су релевантни за кривично право — није донео позитивне резултате. Пошло се са намером ограничити појам каузалитета на кривично право, одабирати по неким правилима услове, који су релевантни за кривично право, а то логично није могло довести до повољних резултата. Разлог је врло једноставан и по нашем мишљењу лежи у том, што се заборавило, да услове треба одабирати према последицама, а не између њих самих тражити правило, по коме би се могли издвојити једни од других. Број услова је велик и разноврстан, и просто је немогуће по неком правилу издвојити услове тако, да би се полазећи од њих самих могло пронаћи, који су релевантни за кривично право, а који нису. Факат да су сви услови узроци не може се мимоићи ни на који начин, као што смо то већ једном истакли; филозофски појам узрока је тачан и једино тачан, не могу да постоје два разна принципа каузалитета, од којих би један био општи, док би други важио само за кривично право, и уколико нема неког другог начина за одабирање услова, полазећи од самих услова као такових ми не можемо никада пронаћи правило, по коме би се они могли одабирати тако, да би нам то било од користи за само кривично право. Теорије каузалитета обично се у кривичном праву деле у две главне групе: једне узимају као узроке само извесне услове, док друге сматрају узроцима све услове настојећи да пронађу правило, по коме би се услови одабирали тако да би принцип каузалитета био примењив и у кривичнои праву. Биндинг поставља теорију равнотеже услова (01е1сћ§е\У1сМб1еопе-ОЈе Могтеп ип<3 Шге 1Јеђег1ге1ип§, 1, 112). Према тој теорији услови се боре за и против последице и тако одржавају равнотежу. Међутим се ова равнотежа често поремети наступањем једнога узрока, који је коначно превагнуо на страну услова, који су деловали за последицу. Овај услов био би онда узрок дотичне последице. Како ће се пронаћи тај најрелативнији услов у конкретном случају мишљења се разилазе. Теорија равнотеже може се у најбољем случају узети као једна духовита конструкција и ништа више. Тражење тога услова, који је пореметио равнотежу изгледа много теже од самога решавања принципа каузалитета. Биркмајер сматра узроком онај услов, који је највише допринео произвођењу последице (1Јећег 1Јг5асћапће§гШ ипс! Каиба12ибаттепћап§ ћп 5{га1гесМ, стр. 18). Нелогичност ове теорије на први поглед је јасна. Нигде не стоји да је релевантан само онај услов, који је највише допринео произво-