Branič

Страна 442

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8 ;

Касац. суд у својој Општој седници од 9 фебруара 1933 год. Бр. 450 одбацио је наведене противразлоге овога суда, и нашао, да стоје иримвдбе његовог III оделења, које су такође напред наведене. Сматрам да ова пресуда не одговара закону, а нарочито прописима §§ 780, 781, 782, 786, у в. §§ 425, 429 и 448 а грађ. зак. Јер закон само у § 425 г. з. говори о уговору на случај смрти који се закључује између два лица,, док о уговору на случај смрти закљученом између мужа и жене закон изрично говори и детаљно описује тај и такав уговор. Из овога се мора извести закључак, да је по нашем, закону само између мужа и жене допуштен тај уговор на случај смрти. Али и ако би се супротно узело: Да два лица без обзира на пол и сроство могу закључити уговор на случај смрти, и да су према томе у конретном случају имали права да закључе уговор на случај смрти Коста П. са уд. Јелицом, ипак је тај уговор без правне важности сада, а то са ових разлога:. Уговор на случај смрти је у ствари тестаменат сачињен од два лица, а што се види из § 425 у в. § 780 г. з. За његову важност потребно је да испуњава у погледу форме услове за тестаменат, а у погледу садржине да испуњава услове, који важе за уговор. Кад је та ствар пречишћена, онда долази питање, да ли је то случај са овим њиховим уговором. То није случај са овим уговором, јер је тај уговор сачињен 1885 и по правилу Тетриз ге§И ас1ит да је ма ко од уговорача умро пре 24 јуна 1911 год. тај би уговор имао потпуну правну важност и произвео би жељене у њему последице, а које се огледају у томе, што би преживели уговорач наследио умрлога уговорача. Али чим су оба уговорача доживела ступање на снагу допуне § 448 а. грађ. зак. од 24-У-1911 год. били су дужни да према томе јасном законском пропису поново напишу и код неспорних дела судије потврде тај њихов уговор на случај смрти. Јер је у томе зак. пропису предвиђено да сви тестаменти, а уговор на случај смрти је по форми тестамент, — сачињен по старом закону, по ступању на снагу тога зак. прописа, т. ј. по 24-У-1911 год. морају се за три месеца т. ј. најдаље до 24-УШ-1911 год. обновити ако су оба уговорача доживела то ступање на снагу § 448 а г. з. Како је то све овде случај, јер је пок. Јелица умрла тек 1916 год., а тај њихов тестамент није обновљен у горњем року, то је исти без икакве важности. Изгледа да Касациони суд није водио много рачуна о наведеном законском пропису, пошто се друкчије не може објаснити напред наведено мишљење Опште седнице Касационог суда. Павле И. Павлевић, адв..