Branič

Број 9

„Б Р А Н И Ч"

Страна 511

С тога препоручујемо горњи Коментар нарочито судијама и адвокатима, којима ће бити тешко да се снађу у великој материји ванпарничног поступка без стручног коментара, уверени да ће им овај Коментар, бар у прво време, док не науче поступак, корисно послужити. Др. Андрија М. Рисшаћ: Правни положај странаца. Са предговором Др. Данила Ј. Данића. Београд, 1934. Издање Библиотеке Југословенског удружења за међународно право XIV. Стр. 133. Г. Др. Ристић познат је у правничким круговима као коментатор судских одлука. Ова књига му је први већи научни рад који му је заслужно донео докторску титулу. Као што је у предговору г. Др. Даник добро приметио, писац је овај предмет обрадио више са гледишта правне политике него са строгог правног гледишта, што даје књизи, с погледом на лак стил и добру прегледност, нарочито обележје. Књига се чита лако и кроз њу писац нам и нехотично сугерира своја мишљења која се најчешће оснивају на закључцима основаним на практичном животу. Примера ради наводимо поглавље које говори о рђавим последицама прилива странаца, где има веома оштроумних опажања и духовитих закључака. Дубоко пак позаавање проблема који изучава, г. Др. Рисшић је показао у завршном делу књиге у поглављу посвећеном савременим тежњама у доктрини и пракси. Ту је писац показао, да је остао правник и да га на крају краЈева цео постављени проблем правног положаја странаца највише интересује са правне тачке гледишта. Др. Видан О. Благојевић адвокат

БЕЛЕШКЕ Шести ћонгрес југосло&енских пра&ннћа у Загребу. Шести Конгрес југословенских правника одржан од 7. до 9. септембра 1934. год. у Загребу имао је двојак значај: научни уз прославу десетогодишњице од оснивања Конгреса правника и опште народни и словенски у вези са првим званичним учешћем бугарских правника као равноправних учесника на једном конгресу југословенских правника. У погледу научном Конгрес у Загребу имао је нарочити значај с погледом на важна питања стављена на дневни ред. То су: 1). Однос државног и црквеног законодавства нарочито с погледом на закључење брака (референти: г. г. Др. Машија Белић, Др. Радо Кушељ, Др. Тома Павловић и Др. Милан Баршош; 2). Допуна кривичног закона у погледу деликата из имовинске сфере (референти: г. г. Сшојан Јовановић, Владимир Тимошкин и Др. ЈТујо Цимперман; 3). Право на исправку по закону о штампи (референти: г. г. Др. Владимир

Белајчић, Др. Видан О. Благојевић, Др. Фердо Чулиновић, Др. Жешод Доленц и Др. Јосии Весел); 4.) Законитост уредаба (референти: г. г. Др. Јурај Андраши, Др. Јозе Јурковић и Др. Илија Пржић); 5.) Таксе у судству и администрацији (референти: г. г. Др. Људевиш Бренце, Др. Сшеван Сагадин и Др. Јосиа Триањ); и 6.) Фискални терети и народна имовина (референти: г. г. Др. Сшанко Лааајне и Др. Цвешко Грегорић). Конгресу је претходила Сиоменица конгреса иравника у Загребу, коју је уредио претседник конгресног одбора г. Др. Иво Полишео адвокат из Загреба која у веома укусној опреми на 310 страна садржи без три све горе наведене реферате. Споменици ће следовати ЈХодашак у коме ће бити објављени накнадно приспели реферати уз преглед рада на Конгресу, По уобичајеном систему рада,Конгрес је отворио претседник г. Др. Иво Полишео поздравним говором у универзитетској библиотеци, наглашујући значај рада на загребачком Конгресу