Branič

Страва 558

„Б Р А Н И Ч'

Број 10

По доношењу Брачног правилника српске иравославне цркве. Комора је овластила члана Одбора г, Драгослава П. Ђорђевића адв. из Београда да јој поднесе реферат. Г. Ђорћевић је поднео опсежан реферат по овом питању на седници Одбора Коморе од 3 октобра 1934. год. и исти ће бити објављен у изводу у наредном броју Б р а н и ч а. Рад Коморе по пореским стварима. Комора је чинила велике напоре да се порески терети, иначе неиздржљиви, не повећавају, већ да се смање. О томе има доста података у овогодишњем извештају. Илустрације ради и да би адвокати видели како је се Комора борила да заштити свој ред, објављујемо следеће две преставке упућене г. Министру Финансија, односно Пореским управама. Г. Минисшру Финансија оделењу пореза Београд. На дан 19. фебруара 1934. год. Министарство је доставило свим пореским управама циркулар Бр. 14034 са упутством за израчунавање вореске основице обвезницима течевиве. Из бојазни да пореске управе смисао овога циркулара са претеране ревности не протумаче на штету обвезника течевине а и по дужности у смислу измењеног односно допуњеног члана 108. Зак. о непосредним порезима и § 44. сл. ј) Зак. о адвокатима, Комори је част скренути пажњу Г. Министру на ово: У пом. Циркулару стоји да „не шреба избацити из вида, да се овде ради само о минималним иореским основицама уведеним да би се ограничила самовоља иореских одбора, шшо не значи да иореска основица не може биши већа, ако је иорески обвезник имао већи чисши ириход". Пореске управе могле би ово да протумаче тако, да код разреза пореза течевине адвокату не може бити нижа основица од минималне основице у закону предвиђене и ако адвокатов приход не достиже висину законске минималне основице. Такво тумачење било би противно правичности и природи саме ствари, Јер ако се изменама и допунама зак. о непосредним порезима хтело да онемогући прикривање прихода који подлежн плаћању пореза, свакако се није могло хтети и то, да неко плаћа порез на приход, који у ствари нема. Ради правилне оријентације пореских управа Комори је част навести ове податке: Постоји врло велики број адвоката, чији чист приход чак и не достиже минималну пореску основицу. Зараде адвокатске кад је реч о великој већини адвоката незапамћено до сад опале су. Опале су у првом реду стога, што се економска криза до те мере пооштрила, да је промет сведен на минималну меру. А кад нема промета нема ни спорова, па нема ни адвокатских зарада. У другом реду адвокатске зараде опале су стога, што се уредбом о заштити земљорадника онемогућава посао адвокатима, те су тако адвокати остали без великог дела своје клиентеле. Осим тога, адвокатима са разним другим законима и неисправним тумачењима онемогућава рад и зарада (војни, духовни и аграрни судови), Колико је тешко материјално стање адвоката најбоље може да послужи верна слика плаћања чланског улога за Комору и Пензиони фонд изражена у цифрама. Тако на пр.: Ова комора има 673 члана који су обавезни да плаћају 40.— дин. месечно улог за издржавање коморе. Од овога броја уредно плаћа само 236 адвоката или 35.01%, неуредно плаћа 339 адвоката или 50 37% а ни како не плаћа 98 адвоката или 14.56%. Пензиони фонд има 890 чланова (заједнички фонд за ову, Скопљанску и Подгорнчку комору). Уредно плаћа само 300 адвоката или 33.70%> неуредно плаћа 590 адвоката или 42.70%. Од ових неуредних платиша 380 адвоката или 64.40% није уопште ништа уплатило а 210 адвоката или 35.60% почело је да уплаћује па је доцније обуставило плаћање.