Branič

Број

„Б Р А Н И Ч"

Страна 559

Као што се види из цифара, адвокати нису у стању да плаћају минимални члански улог за одржавање своје Коморе — институције, за којом с у генерације адвокатске жуделе. Још је тежи пример са Пензионим фондом. Познато је, да су адвокати, као људи слободне професије, посве били неосигурани за случај старости или неспособности за рад. Многи адвокати, који су некада у нашем правничком свету претстављали звучна имена, оставили су после смрти своје породице потпуно незбринуте, тако да су оне живеле у највећој беди. Комори се и данас често обраћају породице некада познатих адвоката тражећи макар и најмању помоћ, јер у буквалном смислу речи грцају у невољи и немаштини. Све ово адвокати гледају својим очима, сваки од њих свестан је, да сутра и његову породицу чека иста, можда и гора, судбина, па ипак само једна трећина плаћа Пензиони фонд, а две трећине то не чине. Прво што би адвокати платили, било би свакако њихово и њихових породица осигурање, а кад ни то нису у стању да плате, значи да су им приходи толико опали, да једва одржавају живот. А да су приходи опали и да стално опадају види се најбоље по томе, што је 210 адвоката почело да уплаћује у пензиони фонд, па доцније услед све већег опадања прихода престали да плаћају и тиме себе и своју породицу поново ставили на милост и немилост случаја. Порески одбори ове чињенице, које су потпуно верно приказане, морају узимати у обзир при израчунавању пореске основице, која у појединим конкретним случајевима може и мора бити мања од минималне основице израчунате према висини закупнине за стан и канцеларију. Пореско оптерећење не може и не сме да буде неправично и оно нарочито не треба пореског обвезника материјално да упропасти, јер то никада и нигде није циљ пореске политике, која је само сретство државе да за грађане створи опште услове благостања и човечног живота. На основу свега што је довде речено, Комори је част умолити Г. Министра да пореским управама препоручи, да о околностима изнетим у овој преставци воде рачун. Бр. 861. Претседник, 2. маја 1934. год. Др. Драг. ЈанковиН, с. р. Секретар, Владимнр Симић, с. р. Првој Пореској уирави. Другој Пореској уирави. Трећој Пореској управи. На основу члана 10. Зак. непоср. пор. од 18. II. 1934. год, а у вези тражења те управе Бр. 20409 од 12. маја 1934. год. Комори је част доставити у прилогу списак својих чланова-адвоката из Београда са податцима о обављеном промету сваког појединог члана у прошлој пословној тек. години. У овом акту Комора чини ове напомене о општим привредним приликама: Привредна криза општег је карактера. Захватила је све друштвене редове па и адвокатски. Приходи од адвокатске зараде смањују се, има већ неколико година, катастрофалном прогресијом. Највећи број адвоката није у стању да живи од адвокатуре, већ: или троши готовину раније стечену, наслеђену или у мираз примљену, или се задужује верујући у долазак новог лепшег времена. Зараде адвокатске за највећи број адвоката постале су минималне и тешко наплативе. Свет у опште врло тешко плаћа. Но, и ако су зараде адвокатске и мале и ретке, обавезе њихове према држави и општини остале су исте, па још и повећане. Па још када се овој тешкој ситуацији дода то, да је адвокатима уредбом о заштити земљорадника великим делом смањена могућност зараде, онда се добија слика тешког стања, које данас преживљују адвокати. А