Branič

Страна 582

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

ПРИК43И Издање Т е м и с а, накладног завода аравничких књига из Загреба. Међу хрватским издавачким предузећима правничких књига, предузеће Т е м и с из Загреба јесте једно од најзначајнијих. Његова издања, латиницом, јер су претежно намењена хрватском делу наших правника, где је латиница готово једино писмено, али и са великим бројем читалаца и у српском делу наших правника, где је ћирилица готово једино у употреби, издвајају се лепом техничком једнообразном опремом, читким и прегледним слогом са коментарима одличних правних стручњака, јер готово сва издања прате стручни коментари. Ови коментари врло су инструктивни и за нас српске правнике, иошто ново законодавство, у колико није наше типично југословенско (као на пр. уставно, аграрно, финансиско а само донекле и управно), јесте рецепција било чиста и јасна аустриског законодавства (као на пр. стечајно и ванстечајно принудно равнање), било са незнатним и безначајним изменама (као грађанско процесно) које је било у важности у Словеначкој и Далмацији а донекле и у Хрватској. С тога се у томе делу нашег народа налазе и одлични правни стручњаци којима је и теориски и практично познато већ ново законодавство и који су најпозванији да га коментаришу и тако приближе оном делу нашег народа (српском) у коме је оно до изједначења било готово непознато. Није овде место да улазимо у дискусију о томе: зашто је то тако и да ли није било боље да је се потражио, у недостатку нашег југословенског законодавства, какав други страни узор, који би по правној и уставној структури одговарао боље нашем народу и нашим схватањима од аустриског узора, а не занемарујући и факат, да је и Србија, Пијемонт Југословенства, као правна држава и идеал свих Југословена, имала и морала имати добро законодавство, јер правни основ државе почива на добром законодавству потеклом из народне свести о праву и правици, — ми констатујемо само факат, да је врло важно за нас правнике, да приликом упознавања са новим законима, не заборавимо, да је добро консултовати и правничка дела наших правних аутора из хрватког и словеначког дела нашег народа. Па како је предузеће Т е м и с успело да организује ову сарадњу и у својим издањима пружи потребне елементе за упознавање новог законодавства, то треба овај рад свесрдно поздравити, као веома користан. То је прва добра особина ових издања. Полазећи од поставке, да је рад на изједначењу законодавсва почео у главном у великим размерама од 6. јануара 1929. год. предузеће Т ем и с почиње свој издавачки рад, према подацима којима располажемо, у главном од тога датума. Законодавство систематише у сродне групе и издаје га по једном систему кога се консеквентно држи. То је друга добра особина ових издања. Сва издања имају један исти формат — џепни, ткоричена су једнообразно и у спољној укусној опреми, што је њихова трећа добра особина. Могло би се дискутовати о цени издања, али ни ту не треба бити сувише строг, кад се не заборави да је данас тешко и скупо издавати књиге, нарочито правничке, да је ограничен број читалаца и да се они деле на оне са ћирилицом и на оне са латиницом и да за овај посао постоји велики разик због честих измена, допуна и укидања постојећег законодавства. Издавачи нису никада сигурни да ће пристојан број примерака својих издања растурити пре него што дођу измене, допуне или укидање објављених закона. Позната је ствар да је овај велики ризик био код нас у Београду једини у стању да издржи издавач г. Геца Нон који и данас издаје велике коментаре и зборнике постојећег законодавства без икаквог уверења да ће оно остати онако какво је док прода ма и најмањи број својих издања. Али ни г. Кон се није ограничио само на правне стручњаке из српског дела нашег народа кад је издавао коментаре и зборнике, веН је узео и хрватске и словеначке правне стручњаке и њихова издања објавио у ћирилици, стварајући тако највећи југословенски издавачки центар у нашој држави у ћирилици.