Branič

Страна 598

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

121 уздржавања. Мароканско питање, пут у Русију 11. августа 1912. год., Балкански ратови, само су незнатна сећања на бурне догађаје, који ће претходити Светском рату, а кроз које Поенкаре води своју земљу, у унутрашњем миру, сигурно, праћен поверењем целе земље. 17. јануара 1913. год. после велике кампање, на другом гласању, Поенкаре са 483 гласа постаје Претседник Републике, док његов противник Памс добија свега 296 гласова. Отада, па све до 1920. год. Поенкаре стоји на најодговорнијем месту Француске и света. За његов септанат везани су огромни напори Француске да се одржи мир, што кад се није могло, Француска уз своје савезнике, у надчовечанском напору, одолева тевтонској најезди, да на крају изађе победница, са повраћеним отетим провинцијама Алзасом и Лореном. Лоренац Поенкаре, који је осетио страхоте пораза у рату са Немцима, дочекује на челу своје државе, повраћај отетих провинција у крило мајке отаџбине, и тиме остварује највећи сан свога живота, јер је пораз у францускопруском рату довео до Треће Републике, која је, као израз најбоље схваћене демократије, омогућила многим талентованим људима, да као државници заузму најодговорније положаје у Француској и обезбеде јој прво место у свету. Пошто Поенкаре одбија кандидацију за понован претседнички избор, Велика народна скупштина у Француској бира на његово место Пола Дешанела, коме предаје власт 18. фебруара 1920. год., а дотле 12. фебруара Скупштина и Сенат гласају закон, којим га проглашују заслужним за отаџбину. У очи предаје власти новом Претседнику, Поенкаре чини своју последњу претседничку посету Вердену и херојима палим на том месту, у одбрани отаџбине. У посланици коју тога дана упућује Парламенту, Поенкаре ће прокламовати потребу за јединством: „Уједињена у борби, Француска је била непобедна. Уједињена у раду на миру, она ће умети ускоро, оживљавањем рада, заслужити још једанпут дивљење света". Већ 20. фебруара 1920. год. Поенкаре заузима своју сенатску фотељу. Убрзо постаје претседник Репарационе комисије, затим претседник Сенатске комисије за спољне послове, а већ 15. јануара 1922. год. саставља свој други кабинет са Бартуом као Министром унутрашњих послова. Проблем репарација, окупација Рура, израда Довесовог плана, спасавање франка, најважније су тековине друге владе његове, која пада 26. марта 1924. год., да већ 28. марта исте године, по добијеном мандату, Поенкаре састави своју трећу владу са људима из републиканске уније и народне слоге. Са победом картела левице 1924. год., Поенкаре мораде демисионирати, што изазва и оставку Претседника Републике г. Александра Милрана и долазак на нај-