Branič

'Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 599

виши положај г. Гастона Думерга. Г. Ерио постаје преседмик владе. Познати догађаји, пад прве и друге владе г. Ериоа, доводе до састава четврте владе г. Поенкареа 23. јула 1926. год., у којој он узима портфељ Министра финансија и сарађује све до 6. новембра 1928. год. са сарадницима Бартуом, Бријаном, Ериом, Жоржом Легом, Тардјеом, Сароом, Кејом, Бокановским, Перијеом, Мареном и Фалиером. Влада народног измирења, створена да спречи пропаст франка и поврати равнотежу пољуљаним финансијама у Француској, хпроводи 10. августа 1926. год. ревизију Устава и подиже Аутономну амортизациону касу на степен уставне институције. Снажним замахом, влада Поенкареа повраћа веру у франак, чију фактичку стабилизацију успоставља, смањује дуг и спроводи законско стабилизовање франка, решава репарационо питање путем новог Јанговог плана, који француски Парламенат прима врло рђаво. Изборе од 1928. год. ова влада спроводи са незнатним личним изменама. Услед оставке Ериоа и три министра из радикал-социјалистичке странке, влада подноси 6. новембра 1928. год. оставку, да, по добијеном мандату 11. новембра 1928. год., Поенкаре састави и пету владу, оријентисану центру и десници без радикал-социјалиста. Услед све тежег оболења, Поенкаре се мораде 27. јула 1929. год. најзад повући са положаја претседника владе, остајући само сенатор и саветник свих влада и свих министара и одбијајући у више махова понуђени претседнички положај услед болести. Смрт га затиче у скромном стану у Паризу у јеку рада, јер овај неуморни радник није ипак стигао све да сврши. Од деде апотекара из Нансиа, од оца Антоана инжињера-политехничара, млади Ремон је научио да воли и цени став у држави и политици, који никад није, ни у којој прилици напустио. Карактеран у детињству, он ће такав остати до смрти. У школи први у рангу, Поенкаре односи све прве награде. Вредан и приљежан и веома живог темперамента, лак на свађу, он као дечко и млад човек прима и дели мегдане, али не задржава никад мржњу према противнику. Три ствари је целога живота најволео: природу књигу и животиње. Наставници га спремају за професора, јер се показује као сјајан стилиста, али га наклоност вуче правима и ако га то не спречава да заврши на Сорбони факултет књижевности. У току школовања пише песме и мање саставе и правни факултет завршава први у рангу.