Branič

^Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 601

Поенкаре није никад заборавио да му је адвокатура пружила највеће могућности за развијање талента државничког и говорничког. Париској палати правде био је увек веран. Ипак, после претседничког положаја никад више није пледирао, да не би утицао својим великим аукторитетом на суд на штету противника. Али је сматрао за највећу част када га је Париски баро, 23. јуна 1931. год., изабрао за претседника, >.и говрио је, да му је тај избор најмилији у животу, јер је то круна његовог рано започетог рада у адвокатури, којој се враћао као највишој персонификацији своје делатности. По његовој изричној жељи, ковчег са посмртним остацима задржат је пред Париском палатом правде, где су га сви париски адвокати дочекали у тогама и корпоративно испратили до Богородичине цркве. То право Поенкаре никоме више није признао, па ни својим најприснијим политичким пријатељима, пошто је адвокатуру стављао изнад свега. И ако активно није сарађивао у последње време у суду, Поенкаре је редовно посећивао Палату правде, учествовао на свима састанцима адвокатским и комуникативан, своје огромно искуство правника и политичара, стављао на расположење млађим колегама. Своју пак највећу делатност посветио је журналистици, којојје, каои адвокатури, од првог дана јавног живота, до своје смрти, остао веран. Из његових написа млади правници и политичари учили су се праву и политици. Његове политичке хронике у ревији Два света биће и остаће најбоље написане ствари у овој области журналистике. Највећу пажњу посветио је публикацијама названим У служби Француске. До његове смрти изашло је десет књига посвећених савременој политичкој историји под насловом: Сутра дан ао Агадиру, Уиаљени Балкан, Евроиа иод оружјем, Свето јединство, Најезда, Ровови, Оисадни рат, Верден, Победа и Примирје. У тим књигама, дан по дан, овај велики француски државник бележи догађаје, који су претходили рату, увели човечанство у Велики рат и учинили да се рат онако заврши, без злурадости, просто, кратко, али са профетским визијама, из којих избија сва недостижна висина озог политичког џина и сва снага његове љубави за Француску и за њене савезнике. У овој збирци налази се много страна посвећених Србији. Топлина са којом су оне писане, брига за наш мали и јуначки народ, легендарног херојства и пожртвовања у овоме, једино сличном француском народу, носећи своју отаџбину свуда и на сваком месту, јесте знак великог признања за исполинске напоре нашег народа у борби за ослобођење и уједињење. Поенкаре је успео да убеди савезнике, потпомогнут енергичном акцијом Бријана, да се мора по сваку цену одржати Солунско бојиште, предвиђајући, да ће отуда