Branič

Страла 602

„Б Р А Н И Ч"

Број II

доћи и крај светском крвопролићу. Уз остале његове сјајне човечанске и државничке особине, ова неизмерна љубав, према нашем народу задржаваће Ремона Поенкареа у нашим успоменама као неумитног борца за правду и право, којима је целог века служио, јер су му били највиши идеал и највише стремљење. Др. Драг. Јанковић адвокат

ЛУЈ БАРТУ У марсељском атентату, који је 9. октобра 1934. годкоштао живота нашег Краља Александра I. Ујединитеља, погинуо је од исте злочиначке руке и Луј Барту, Министар иностраних послова Француске Републике на истом послу,. на истој дужности са нашим Краљем, у борби за мир, којој човечанство стреми свим својим силама после страшног ратног искуства. Како је то највиши идеал коме се уопште може служити, својом мученичком смрћу заједно са нашим Краљем, Луј Барту је ушао у бесмртност и вечност. Дете Пиринеја, рођен 25. августа 1862. год. у Олорону — Сент-Мари, Луј Барту је једна од најинтересантнијих фигура Треће Републике. Још као дете, отетио је сву тежину пораза на Седану и запојио се љубављу за своју Француску у најтежим њеним моментима, да га та љубав води досмрти. Француска изнад свега, била је његова вечна девиза, а преко Француске и све оне државе и сви они народи, који као и она кроз демократију у реду и миру теже највишем идеалу човечанства: миру. У скромној родитељској кући, син радника, од самог почетка свога живота, Луј Барту се бори да часно и поштено себе створи. Република и демократија отварају му широм врата, јер осећају да ће од генијалног детета, одличног ученика, постати генијални државник, уметник, човек. На Бордовском правном факултету за три године односи шест првих награда. У Паризу 1886. год. добија докторат правних наука са награђеним тезама: значај латинског УПНб тођШит робзеззш и О разлици између покретних и непокретних добара. По сјајно завршеној школи, Барту се враћа у свој родни крај, где постаје адвокат у Поу, да затим уређује лист Независност Доњих Пиринеја, када се пушта у политичку борбу, да већ 1888. год. постане општински одборник у Поу, а 1889. шаље га његов срез олоронски у Парламенат, где га као посланик заступа све до 1922. год., када га округ Доњих Пиринеја бира за сенатора, на коме га положају смрт затиче,.