Branič

Број 11

»Б Р А Н И Ч"

Страна 657

глед одредаба из новог поотупка и уводног закона, на које ое писци позивају у књизи, као и детаљан регистар. У овој књизи практички правници наћи ће све што им треба да се снађу у огромној материји новог поступка, који је необично формадистички и који захтева исцрпно познавање зак. одредаба, што је немогућно нарочито, у оним крајевима, где сличан поступак није постојао. Као практично сретство, да се путем конкретних случајева уђе у ову правну материју, горњу књигу треба поздравити, јер ће она, бар у прво време, чинити велике услуге адвокатима и судијама. Нарочито треба подвући, да 1е језик саображен народном језику, примери изложени логичким редом са свима потребним детаљима, местимично сувишним, а све у одличној техничкој опреми, што ће све деловати на то, да ова књига дође у руке практичних правника, а то је уједно и најбоља препорука. Бранислав Ђ. Нушић : Реторика, наука о беседништву. Београд, 1934. год. Издање Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон А. Д. из Београда стр. 503. Ово дело преставља активност г. Нушића у правцу који му до сада није био уобичајен. Он више није комедиограф, већ писац једног система — уџбеника 0 беседи. Они који су имали прилике да чују г. Нушића, кад је читао своју приступну беседу на свечаном скупу Краљевске Академије, уверили су се, да г. Нушић може да пише и о озбиљним стварима. Заиста, о нашем највећем комедиографу Стерији, г. Нушић је саставио одличан есеј ко|и може да задовољи и најтеже укусе. Реторика је као систем или уџбеник недостајала нашој књижевности, сем што се о њој говорило у разним средњошколским уџбеницима из теорије књижевности. Г. Нушићева Реторика попуњава ову празнину јер садржи све оно што је најпотребније знати о беседништву и што у главном и остали уџбеници на страном језику о беседништву садрже. Уз неопходну компилацију, кроз Реторику, г. Нушић је спровео закључке стечене дугим искуством великог посматрача живота, и ако се беседник не ствара читањем уџбеника о беседништву, већ осећајем за изговорену реч, који постаје од рођења, исмислом који се доцније само може усавршити. Отуда, беседништво је најређи дар природе, па је с тога и за највеће поштовање. Међутим, г. Нушикеву Реторику, поред рођених беседника, који интуитивно осећају оно што теорија обрађује, корисно ће консултовати и они, који су по дужности позвани да често беседе и њима ће пружити нове могућности. Г. Нушић је своју Реторику поделио у три дела: први део бави се науком о беседништву (увод у реторику, беседништво, беседа и беседник); други део поевећен је историји беседништва а трећи део садржи веохча лепо изабране примере из беседа великих беседника из старог света, јелинскоримске епохе, хришћанског беседништва, средњег и новог века, судског, духовног, војничког и похвално-пригодног беседништва. Дело преставља једну лепу целину, одаје писца као човека који беседништво разуме и приступа му са љубављу, пошто је и сам у животу доста беседио. У толико је књига живља и интересантнија. Др. Борислав Т. Благојевић : Уговори по пристанку формуларни уговори — Београд, 1934. стр. 172. Издање пишчево. Најмлађи по годинама доктор Правног факултета у Београду, г. Др. Благојевић дао је једну од запажених теза под горњим насловом, пошто ју је добро бранио и одбранио пред строгом комисијом. Свршивши одлично школу, писац је изабрао за тезу предмет мало обрађен у праву, али са великим пољем рада на неиспитаној материји. С тога његова теза иреставља знатну новину у испитивању и расветљењу новог правног појма о уговорима по пристанку са излагањима у великим потезима, без сувишних детаља, задржавајући се у главном на принципима и основним идејама, и као таква, значајан је прилог правној науци. У уводу писац објашњава индивидуалистичко и социјално схватање аутономије воље и слободе уговорања код уговора, два појма која развија.