Branič

,Б Р А Н И Ч"

Пројекат С. X. С. од 1922 год, није у опште предвиђао ово дело, остављајући га специјалним законима. У коначни текст је ипак ушао као б 195 Кз. Дакле: 1) очигледно је колебање законодавчево када се ради о уношењу или неуношењу дела из § 195 у општи Кз. 2) говори се о законима и образложењима о одуздавању (ке обуздавању) природне силе електрике или паре, о одвођењу, задржавању и проузроковању струјања гаса, електрицитета или паре. Када би била оправдана заведена пракса да овде долазе озледе од гажења аутомобилом, зар би се правна наука са законодавством оволико колебала да ли да га предвиди у општем Кз. или не? Опасност је код овог дела велика, општа. Угрожавање се врши противправним делањем са ухваћеном природном силом непосредним дејствовашем тих сила на сасвим одређене објекте: људе и имовину. Учинилац треба да нема у својој власти моћ и обим угрожазања и опасности. Он у опште није више господар те силе пошто је она већ пуштена у дејство, У мотивима уз § 155 пројекта од 1910 год. изрично се вели: „Сви ови деликти носе на себи тип одуздавања природних сила и у вези с тиме веће и неодређене опасности за људе и имовину, јер одузданој снли природе не могу се више по вољи учиниоца поставити никакве границе." Суд би се нашао у врло иезгодном положају када би имао да примени само § 195 Кз. јер он кажњава и само проузроковање опасности, дакле и само угрожавање без произвођења последице. Дело из од. I § 195 Кз. почињено је и ако није наступила никаква последица противправног делања. У нашем случају противправно делање састојало би се у брзој вожњи, недавању сигнала, у пролазу поред трамвајске станице док трамвај стоји. Државни тужнлац, да би остао веран своме схватању, морао би свакога ко брзо вози и не даје сигнале, да оптужи за дело из од. I § 195 Кз. а Окружни суд да га осуди на казну до две године затвора. Незнам шта ради суд када некога нехатно фијакер или велосипед позледи? И овде су жртве озлеђене боковима, точковима, каросеријом а код фијакера и коњским копитама. Никакву улогу не игра то што аутомобил тера мотор а фијакер вуку коњи. Не ради се у опште овде о повредама нанесеним електричном енергијом, њеним непосредним противправним дејствовањем. Код опште опасних кривичних дела ове врсте тражи се дејство гаса, водене паре, електричне енергије, воде у облику поплаве, на неодређени број предмета, људе и имовину. Нужно је да то дејство буде стихијских размера. Да онај који је то дејство нехатно проузроковао, није више господар тих сила и да је могућност заустављања тог дејства ван његове моћи. То би, за електричну енергију био, н. пр., случај руковаоца у електричној централи, који произведе кратки спој из нехата, па отуда дође до упропашћења инсталација и евентуалког пожара са угрожавањем људских живота. Да се заиста ради о противправном угрожавању ове врсте и ових размера, види се и по томе што наредни § 196 исте главе говори о поплави. Сам појам поплаве обухвата дејство воде у стихнјским размерама, проузроковање веће опште опасности на неодређенч број предмета, где је обустављање тога дејства ван моћи проузроковача. Не ради се дакле о сваком дејству воде. Код гажења аутомобилом искључено је дејство стихијских размера јер у мотору који гони аутомобил, нема у опште потребне количине електричне енергије за дејство стихијских размера. Што је главно, повреда се овде и не наноси електричном енергијом већ колима. Нема дакле ни потребног елемента непосредног дејствовања. Нема ни потребног елемента немогућности обустављања тог дејства јер се кола могу увек зауставити. Непрописну вожњу и аутомобила и фијакера саобраћајна полиција кажњава на један исти начин. Државно тужиоштво сасвим правилно још никог није оптужило за непрописну вожњу без последица по од. I § 195