Branič

СУДСКА ПРАКСА

Кз. А када не може да примени од. I § 195 Кз. код угрожавања, не може да примени ни његов од. II код наступиле последице. Понекад се од. IV § 195 узима као разлог да се гажење аутомобилом подведе под овај пропис. У ствари, ово је само још један доказ више да то схватање није оправдано. Реч је о нехатним руковаоцима париим машкнама и другим моторима. Овде се мисли на случај на пр. руковаоца парним машинама који је пропустио да регулише вентиле што је произвело експлозију котла, услед чега је дошло до повреде људи и имовинских предмета. То је случај и горе наведеног примера са руковаоцем у електричној централи. Или када у електричном мотору прегоре изолатори и дође до ватре. Дакле гажење аутомобилом не спада у опште опасна кривична дела из главе XVII већ у кривична дела против живота и тела из главе XVI Кз. Нехатно гажење аутомобилом дело је из § 182 Кз. Владишр Закић адвокат. Један случај из араксе о § 214. у в. § 215. кр. зак. — Пресуда Касационог Суда. Државни тужилац оптужио је Н. Н. „да је у Београду неутврђеног дана месеца априла 1933. год. у штедној књижици Поштанске штедионице на првој страни уплаћену суму 1500 динара преправио на три хиљаде и пет стотина динара, па је ту суму сабрао са фактичком његовом имовином од десет динара и избацио у рубрици „имовина" тако да је имовину уложену на овај начин повсћао фиктивно за две хиљаде динара; затим је на страни 2. и 3. у рубрици „имовина" цифре исправљао, радирао, а ово је све учинио у намери да ову књижицу употреби као праву и истиниту по садржини, што је и учинио на тај начин што је у Београду 17-4-1933. године код поште 1. на основу ове књижице подигао 300 динара; што је 18-У1-1933. године у Београду код поште 2. подигао 500 динара; што је 19-1^-1933. године у Земуну код поште 1. подигао 100 динара и што је 20-1У-1933. године на благајни Поштанске штедионице покушао подићи 500 динара и ако је он по књижици у време преправке књижице и приликом прве употребе имао свега десет динара уложених; притом приликом наплате ових сума држао је чиновнике поменутих пошта у заблуди да је књижица истинита и да он по њој доиста има уложену онолику суму новаца, колико је књижица показивала и тако их навео, да му исплате наведепе суме у укупном износу 800 дин. — дакле преиначио је јавну домаћу исправу у намери, да је употреби као праву, па је као такву и употребио знајући, да је лажнаитако прикривајући лажне чињенице другога довео и одржавао у заблуди и тиме га навео да нешто учини на штету туђе имовине, а у намери да себи противправно прибави имовинску корист; — чиме је учинио продужни злочин прављења и употребе лажне домаће јавне исправе предвиђен у § 214. од I. а квалификован по § 215. бр. 1. у вези § 11. од 1. и кажњив по § 215. од I. у идеалном стицају са продуженим преступом преваре предвиђен и кажњив по § 334. од I. у в. § 11. од I. н § 61. к. з По свршеном извиђању суд је донео своју пресуду, којом је огласио Н. Н. кривим: „да је у Београду неустановљеног дапа месеца априла 1933. год. у штедној књижици Поштанске штедионице на првој страни уплаћену суму у 1500 динара преправио на 3500, па је ту суму сабрао са фактичком његовом имовином од 10 динара и избацио у рубрици „имовина" тако да је имовину уложену на овај начин повећао фиктивно за 2000 динара; затим је на страни 2. и 3. у рубрици „имовина" цифре исправио и радирао, а ово је све учинио у намери да ову књижицу употреби као праву и истиниту по садржини, што је и учинио на хај начин што је у Београду 17-1У1933. год. код поште 1. и 2. и т. д. — подизао новац... . дакле преиначио је јавну исправу и такву употребио прибављајући имовинску корист -— и као таквог казнио за два кривична дела — злочина: преиначавање праве исправе предвиђено у § 214. од I. а кажњиво по § 215 од I. крив. закона, и употреба преиначене јавне домаће исправе предвиђено у § 215.