Branič

БЕЛЕШКЕ

на своје колоније, чиме ће се њнхов прилив умзњити у јужне француске провинције, острва и северо-афричке поседе. На ово је Француска у толико пре пристала, што ]е у накнаду зато донекле решила веома тежак спор са Италијом у погледу националности италијанских имиграната у Тунизији и тиме донекле отклонила перманентну опасност од Италијана — имиграната који све више у Тунизију надиру а не асимилују се са осталим домородцима. б. Друга карактерна црта ових колонијалних преговора јесте у томе факту, да су Италијани и Французи извукли из архиве давно престали тајни Лондонски уговор од 26. априла 1915. год. после кога ,е Италија ушла у рат и по коме се заиста Италији признаје право на колонијалне исправке, као што јој сг у осталом признало право и на Југословенску Далмацију и острва. Уласком Америке у рат и после објављених ратних циљева у 14 тачака од Претседника Вилссна, тај уговор је практично пре стао да постоји, па као такав није ни узиман у обзир приликом закључења Версајског и Сен-Жермевског уговора о миру, јер је био у очигледној противности са начелом права народа да се сами опредељују. С тога је в;;ома чудновато, да је сада Француска потргла овај тајни уговор и пристала да га великодушно изврши, и ако је он давно престао да постоји. Ако би Игалија тражила и од других савезкика потписника овог уговора исту ревност данас у погледу поштовања и извршења овог уговора, — вероватно да е ропски мир не би ништа значио. в. Обезбеђена је заједничка економска сарадња Француске и Италије у колонијама, што је нужан пандан политичких и територијалних сноразума. 2) Друга врста питања, у неку руку у другом реду, јесте: а. Општа политика, по ко ој ће обе владе обезбедити заједницу погледа у циљу консолидације мира. Текст веома широк и растегљив и као такав и опасан и безопасан, јер може све да садржи као што може ништа не садржати, али веома опасан за недобронамерне политичаре. Поред тога у питању је да ли се овај текст у потпуности слаже са осталим мноп м сличним текстовима Француске са њеним савезницима, у првом реду са Малом антгнтом и Руснјом. б. Средња Европа је такође ушла у едан веома растегљив текст — пре-

поруку, а да ништа конкретно о томе Французи и Италијани нису решили, јер нема ко венције или писменог споразума. Међутим већ сад Италија и Француска пристају да се директно споразумеју о мерама које би требало предузети ради заштите аустриског интегритета у случају да он дође у питање, које ће споразумевање проширити на дрЈге државе. Формула која очигледно не задовољава, јер првенствено заинтересоване у питању аустриске независности, државе Мале антанте, нису могле да се изједначе са другим државама, већ им се у овом случају имао признати привилегисан положај. 3) а. Заштита од једностраног отказиван,а клаузула о ограничењу наоружања уперена је првенствено против Немачке. б. Општа декларација састављена је у тону где предоми ;ира жеља за миром и мирним решењем сукоба по већ уобнчајеним формулама за актове ове врсте, али с погледом на и сув' ше широку стилизацију, бојазан је да остане платонска. Догађаји ће нам казати да ли је се искрено истицала ова стална жеља за миром и мирним решавањем сукоба а такође, догађаји ће нам казати какав ће положај бити Мале антанте када се буду Римски актови уводили у живот. Др. Видан О. Благојевић адвокат јанукрски ОдвјстнекЈануарски број Одвјетника веома је интересантан по своме садржају, те је вредно позабавити се њиме мало детаљније. Уводник му је посвећен нашој адвокатској тарифи чије решење ми адвокати очекујемо са највећим оптимизмом од данашње Владе у којој седи више адвоката дошлих на министарске положаје директно из наших редова, а међу којима се налази и наш дојучерашњи претседник г. Др. Драг. Јанковић. Предвиђена седница комисије у Мин. правде за фебруар месец да решава по свом питању даће сигурно добре резултате. Ме мање је значајан чланак посвећен Течевини за 1934. год. у коме се из носи тешко стање адвоката настало услед безобзирког разрезивања и наплате порезе од стране пореских органа, што ће се све довести на праву меру с погледом на инструкције у томе погледу од стране новог Министра финансија г. Др. Милака М.