Branič

»Б Р А Н И Ч*

за рекурс не тече од тога дана, већ се почетак рока одлаже за време док траје судски одмор и почиње тећи тек од оног дана када је судско ферије завршено. Према томе законски рок за подношење рекурса у овом случају, није почео да тече 14. јула т. г. кога је дана извршена предаја закључка, а завршен 16. августа т. г. као првог радног дана по свршетку судског одмора, као што је нашао призивни суд у побијаном закључку него је сходно наведеном зак. пропису почео тећи тек 16. августа т. г. Са ових разлога рекурс тужилачке стране По 3453|34/7 је уважен, а побијани закључак у смислу § 621 гр. п. п. укинут услед чега се акта враћају призивном суду на расправу главне ствари. По чл. 26 зак. о шшамии: Уредник је дужан да оштампа исиравку иринатиог лица било да се у истој наведене оштамиане чињенице означују за неистините, било да се у њој наводе чињенице којима се оиовргавају ошшамиане чињенице. (Пресуда Касационог суда у Београду од 3. октобра 1934. год. Кре-820). Поводом захтева Одељења Врховног државног тужиоштва, за заштиту закона, противу пресуде Београдског апелационог суда К. П. П. А. 32 од 8. фебруара 1934. год. изречене у кривичном предмету противу Т. Ј. и М. М. због дела из чл. 29 зак. о штампи, — Касациони суд у Београду, пресудом својом од 3. октобра 1934. год. Кре-820|1, уважио је захтев за заштиту закона, јер је поменутом пресудом апелационог суда повређен материјални закон у пропису чл. 29 у в. чл. 26 и 28 зак. о штампи, са разлога: „Апелациони суд разлозима своје пресуде „да чланак није изнео неке неистините чињенице које би се имале исправши" повредио је пропис чл. 29 у вези чл. 26 и 28 Зак. о штампи, — јер је по чл. 26 Зак. о штампи уредник дужан да оштампа исправку приватног лица било да се у истој наведене оштампане чињенице означују за неистините, било да се у њој наводе чињенице којима се оповргавају оштампане чињенице. А по чл. 26 у в. чл. 27 и чл. 28 зак. о штампи налаже се уреднику новина или повремених списа да без икаквог додавања и мењања оштампа сваку исправку приватног липа чије је име у вези са његовим радом или животом поменутог у новинама или спису, којима је он уредник, било да се у исправци наведене чињенице означују за неистините, било да се у њој наводе чињенице којима се оповргавају оштампане чињенице. Само недостатци предвиђени у чл. 28 зак. о штампи ослобођавају уредника од дужности штвмпања овакове на закону неосноване исправке". Према свему наведеном неоснован је напред наведени разлог апелационе пресуде, јер уредник није позван да цени било неистинитост чињеница изнетих у исправци, било истинитост чињеница изнетих у самом напису на који се жели исправка. По жалбама иоднетим из чл. 5 уводног закона за грађан. иарн. иосш. иротиву иресуда берзанских судова, надлежан је шрговачки суд као ирвостеиени редован суд, а не као рекурсни. (Закључак Касационог суда у Београду од 29. децембра 1934. год. Рек. 1888). У правној ствари фирме А. Р. противу фирме Ј., због дуга, Трговачки суд у Београду, закључком својим од 25. јуна 1934. год. Пл. 29/34, укинуо је решење избраног суда Београдске Берзе и предмет вратио истоме суду на даљи поступак, са разлога: „Изборни суд Београдске Берзе огласио се ненадлежним за расправу спора између тужиоца и туженика, и ако ни једна страна није учинила приговор о не надлежности што је противно члану 81 статута београдске берзе". По изјављеном рекурсу заступника туженика, Апелациони суд у Београду, закључком својим од 10. новембра 1934. год. Пл. 296, огласио се ненадлежним за расматрање закључка Београдског трговачког суда од 25 јуна 1934 год. Пл. 29/34, са разлога: „По чл. 5 тач. 2. Уводног закона, решење о ненадлежности може се побијати жалбом код окружног суда. Против одлуке окружног суда као другостепене власти надлежан је Касациони суд аналого § 3 грађ. пар. пост. Према томе, овај суд и није могао доносити одлуку по нападнутом закључку, пошто је се за ненадлежног огласио — § 565 у вези § 567 грађ. пар. пост.". Касациоаи суд у Београду, расматрајући акта овог спора, закључком својим од 29. децембра 1934. год. Рек. 1888. огласио се ненадлежним за расматрање аа-