Branič

82

,Б РА Н И Ч"

желим, да после овога прегледа рачуноводства, остане неоштећен. Милан Драговић адвокат. Министар правде о реформи правосуђа Министар Правде г. Др. Драгушин Којаћ дао је новинарима 15. фебруара ове год. следећу изјаву: „За сада вам могу у кратким потезима рећи само то да ће, сходно програму Краљевске владе о упрошћавању, појевтињавању и поправци државне администрације уопште, израженом у Владиној декларацији, моји напори бити у главном упућени ка постизању што веће експедитивности, упрошћавању и смањењу трошкова правосуђа. „Вама је познато да се по нашој народној пословици, која се у потпуности поклапа са најмодернијим научним схватањем улоге правосуђа, у једној добро организованој заједници „правда дели а не плаћа". „Кад се међутим правда дели, то дељење не може бити ни споро ни компликовано, ни везано за велике издатке оних који правду и правилну примену закона траже. „У низу мера које у тој сврси мислим предузети за сада вам могу набројити само ове: „1) Упрошћавање Кривично-судског поступка у колико је то могуће уредбодавним путем (чл. 63. и 64. Фин. закона за 1934/35. год.), што значи постизавање што бржег и плоднијег рада по судовима и што мањих трошкова како за државу тако и за странке. Одредио сам једну комисију састављену од наших најауторитативнијих правника (професора Универзитета, судија највиших судова, и т. д ) која ми је израдила један пројекат овако замишљене Уредбе, која је сада на допуни и ревизији код мене. „Међутим, да би се одмах и не чекајуНи дејство пројектоване Уредбе претходни поступак у кривичним процесима убрзао и спречило одлагање главних претреса, упутио сам распис Претседништвима Апелационих судова и Вишим државним тужиоцима са индикацијама како треба поступати да би се тај циљ постигао. „2) Кад је реч о смањењу терета за наш народ у вези са правосуђем, неминовно се намеће и питање бележништва, т. ј. да ли га треба укинути или задржати у оним крајевима наше отаџбине где оно постоји. То је пи-

тање сада предмет хитних и озбиљних студија и процене у Министарству правде. ,3) Министарски савет је већ, на мој предлог донео под јучерашњим датумом, на основу чл. 64. Фин. закона за 1934/35. годину, Уредбу о установљењу рачунског инспектората у Министарству правде. Овај Инспекторат има за задатак да врши што ефикаснију контролу рачунске службе код окружних и среских судова и казнених и сличних завода, како би се онемогућиле злоупотребе којих је до сада било код ових установа. „Могу вам поменути и то, да сам у циљу што бржег и рационалнијег рада по судовима делимично већ извршио, а делимично га радим, нов распоред судског особља. „У оним судовима у којима је то особље било недовољно с обзиром на њихову територијалну надлежност, повећао сам га, као што сам га смањио онде где га је било сувише. У том нивелигању гледао сам и гледаћу да велика а нарочито она места где има уииверзитета и високих школа, добију они чиновници и службеници судске струке који имају децу на школовању на универзитетима и високим школама, док ћу мања места резервисати за млађе људе, а нарочито за оне који нису ни мало служили по мањим местима — у народу — односно изван великих центара. „Обнова судске струке и нега њеног подмлатка намеће ми се такође неминовно са тежњом да се наше судство попне на ону висину која је потребна за потпуну судску независност коју предвиђа чл. 100. и чл. 101. нашег Устава а која ће аутоматски наступити на дан 3. септембра 1936. године, сходно одредбама чл. 119. Устава. „За време док тај моменат не наступи, нашој судској струци треба дати једну моралну незавнсност и ослободити је свих могућих утицаја политике, протекције и т. д. У том циљу ја сам већ предузео извесне мере, па ћу на томе путу продужити са новим и енергичним настојањима. „При растанку могу да вам речем још и то, да сматрам да је крајње време да наше правосуђе у престоници добије своју палату правде, попут свих европских престоница. Зато сам се пре неколико дана обратио престоничком Градском поглаварству са молбом да Министарству правде устуии бесплатно потребно земљиште, на коме би се та палата подигла.