Branič

112

„Б Р А Н И Ч"

1.) Да се механизмом олакшавних околиости и условном осудом за време рата дисциплина има да сведе на нулу. У присусиву :непријат'еља казна не може да се мери према моралној личности извршиочевој већ „према опасности коју то дело повлачи за з,аједницу и дисциплину". Нигде нема више олакшавних 0К0ЛН01СТИ ако се оне схвате у обичном смислу него за време рата, али се о њима апсолутно несме водити рачуна. Чему| би одвело ако би се дезертеру узело као о>лакшавна околност да је бегстђо учинио из препасти или страха, пљачку војних магацина из глади и т. д. У толико се мање може применити условна осуда. Олакшавне околности саме по себи уман>'у|ју егземпларитет казни, условна га осуда брише. Ко-мбинација ових мера је права несрећа. Њам се ствара могућност да дезертер на оанову олакшавних сколности у место смртне казне добије заточење па да му се и оно изрекне условно. После неколико дана када борба прође ои се појављује код својих другова и разбија им спасоносни страх што га је унело читање војног казненог законика. Видећи да се могу лако извући многи ће се повести за овим примером. „Између непријатељских куршума који су безусловни и благог војног суда кој« може да осуди условно' нема шта да се мисли, када свест о дужности није довољно јака". 5 ) 2.) Да је условна осуда мера срачуната на поправку осуђеника, и да- је ради постигнућа овога циља жртвована оишта превенција. Та мера која }е лишена сваког дејства у смислу опште превенције ве може се дати војним судовима у време рата, који имауу тада за битну мисију да врше енергичну и егземпшарну репресију, да држе једно чврсто правосуђе без штете за народну одбрану и јавну безбедност у држави. 6 ) 3.) Условна осуда је нова и врло савршена мера« али у| исто време деликатна на руковању. Да њена примена буде корисна. потребно је да судија поенаЈе прошлост кривчеву, узроке који су га навели на дело, једном речи цео његов менталитет, а војни суд за време рата све то не може и несме да зна. Сва ове бојазни су неоправдане. Тешко! је замислити као што је већ једном речено, да1 би војни судови, у мојима седе војници, могли дати условну осуду тамо где јој није место. Осим тога сва војна кривична дела код којих је потребна збиља енергична репресија угрожена су за време рат:а таквим казнама да условва осуда по! сили закона не може бити примењена. Остала дела за која се условјна осуда) може изрећи иезна пшје су природе. Дисциплина више страда ако се лице осуђено безусловно за мало важно дело извуче са фронта и проведе у позадини извесно време докле се остали крваве, но од условне осуде. Наш је законодавац то и сам запазио и прописом §-а 330 вој. к. пост 1 . који смо поменули покушао то да, избегне. Но поред свих разлога који говоре за завођење условнеосуде у војно кривично законодавство« ваља признати да је она у овој материји од меродавмих веома нерадо виђена и да у по-

5 ) СгеНп, сопНо1еиг н6пега1 с!е Гагшбе. — Кеу. Репј{. 1916 р. 139. 6 ) ОагЈОп. Кеуие РепИ, 1916 р. 132.