Branič

УНИВЕРЗАЛНА НАДЛЕЖНОСТ

95

с у д а. Таквом резултату који би се тешко могао примити водила би установа из питања I. А тај резулат се тешко може примити зато што правосуђе једне земље не пружа викада исте гарантије кад је у питању с т 1 р анад као кад ]е пред њим домаћи д р ж ављаии н, а. ово је нарочито важно у области Кривичнога Права где могу бити у питању најважнија правна добра једног човека. Јер, познагго! је колика велика разлика постоји, у погледу правнога положаја, изм;еђу домаћих држављана и држављана, страних и то како у Јавном (где спада и Кривично Право) тако и у Приватном Праву. У Кривичном Праву, отранац, при свем том што, у принципу, ужива исте гарантије као и домаћи држаЕљанин, у истини увек се налази, када буде изведен пред суд државе где је еиривљев, у ситуацији неповољнијој од окривљеника који је до^маћи држављаннн и то само стога што је странац. Неоспорада је чињеница — остатак од урођене (а<:ау1^ие) мржње према странцима, мржње 'којд, и ако у великој мери умањена у току векова, у самој. ствари (аи Гопс!) постоји још увек — да су власти сваке земље већином неповерљиве, мало предусретљиве према странцима и готове да их лако осумњиче за оно што И1М1 се ставља иа терет, а ,нарочито ако је то 1 домаћи држављанин који их оптужује. Странац се, из бојазни да не би побегао, скоро по правилу ставља у превентивни притвор (рпзоп ргеуепЦуе), па чак и оада ако би се тицало^ иступа или преотупа без велике валсноати. Власти се много- не устручавају -када је у пиТању странац коме би се догодила несрећа да буде оптужен и он се, пак, не усуђује да протестује против евентуалних процесуалних неправилности (нге§и1агИе5 с1е ргосесЈиге), учињеннх на његову штету, плашећи се да му се власти не би због тога светиле поступајући са њим још гсре. Странац је, у очима власти, личност на коју се рђаво гледа, ко<ја се, до душе, толерира али која се не мари и која, стопа нема никада ону слободу кретања ни оиај осећај сигурносггц ко^ји имају домаћи држављани. Странци су, тако рећи, лица нижега реда не само у погледу права него и у погледу фамтичког поступања (ц-аИетеп!) са њима. Зато мод свих, М;Ислимо, народа постоји по ; словица: „Моја кућица (моја земљица) моја слободица." 7 ) Додај,мо још да оптужени странац, који је већином за Туђе власти једна непозната личност, не ужива све оне обзире (сошШегаАшпб) .које би имао у својој земљи где, преташОтављајући да је то једна поштена и уважена особа, не би тако лажо могао битн осумњичен за једно кривично дело као оно за ко|е га оптужују пред страним судом, и на тај начин он губи, једино зато ш'го је странац, оие бенефиције и гарантије које би имао један домаћи поданик. Без сумње жалосно! је што је тако, али таква је ствариост и она је последица како кесавршености политичке организације Човечан!ства тако и несавршенооти саме човечје природе. Падајмо' се да ће са временом и друштвеном еволуцијом нестати и ове пеге са данашње културе. 'Стога је разумљиво' што ниједна држава не извршује стране кривичне пресуде не само када су оне изречене против лица које

7 ) Пословица „Свака птица у свом гнезду јача" спада у исти ред.